....c • s..........9@yahoo.com

plusradio010@gmail.com

Poštovana redakcijo,

Obraćam se vašem portalu jer vi jedini od prvog dana izveštavate vaše čitaoce o protestima u Pirotu.

Time izražavam i nezadovoljstvo što ostali pirotski mediji ne prate ove događaje. 

Osnovni razlog je ipak neshvatljivo ponašanje naših sugrađana. U pravu su svi koji kažu da je Pirot poslednji na listi gradova u kojima se protestuje. Isti taj Pirot, koji je nekada bio poznat po slobodarskom duhu i pobuni protiv nepravde.

Gde ste, Piroćanci? Zašto ćutite?

Već danima, svake večeri, grupa vaših sugrađana, nekada nas je 300, nekada manje, nekada više, šeta ulicama našega grada. U miru, dostojanstveno, ali odlučno jer ne pristajemo na nepravdu. 

Šetamo zbog toga što decu tuku, hapse i maltretiraju. Profesore ponižavaju. Obične ljude, žene, građane zastrašuju i ucenjuju. 

Šetamo jer ne želimo da budemo saučesnici ćutanjem.

A grad ćuti. Pirot ćuti. Kafići puni, razgovori tihi, pogledi radoznali, neki zbunjeni, neki uplašeni, neki podrugljivi. Ali retko koji podignuti palac. Retko koji osmeh podrške. Kamoli da nam se neko pridruži!

Svi vi ucenjeni, uplašeni, nezainteresovani, zar je moguće da se mirite sa svime? Zar je ovo stvarno dobro? Da li stvarno verujemo da "nije naše dete" jer je Beograd daleko? Novi Sad još dalje.

U našoj Bolnici nema dovoljno lekara. Nema ni osnovnih stvari za lečenje.

Nema ni reakcije! Gde ste medicinski radnici? Sećate li se zakletve koju ste položili? Kako i čime ćete pomoći onima kojima je vaša pomoć neophodna?

Gde ste prosvetari, sada kada nema nastave? Hoćete li i dalje govoriti deci o pravdi, empatiji, slobodi i herojstvu predaka?

Gde ste radnici iz kulture? Mirno učite svoje uloge, a zaboravljate najvažniju!

Gde ste svi vi nezadovoljni, svi kojima je muka dugogodišnje torture?

Razumem strah, znam za ucene i pritiske. Ali, hajde da pokušamo da se izdignemo iznad ličnih interesa! 

Pokažimo da u nama ima snage i hrabrosti za našu decu, za nas, za grad, za domovinu!

Naše "oružje" nisu pendreci i topovski udari, već pištaljke i čisto srce, želja da nam deca rastu u slobodi. Kada sledeći put čujete zvižduk, dragi sugrađani, ne gledajte na drugu stranu!

Ne tražimo mnogo! Samo da ne okrećemo glavu! Samo da ne žmurimo! Samo da ne ostavimo one koji se bore sami!

Sve će se ovo jednom završiti! Jer kada svi izađu iz svoje nirvane, desiće se upravo tako kako kaže stara latinska izreka: 

   Glas naroda - glas Boga!

Sugrađani, radni, vredni i pošteni ljudi, sada je vreme! 

Sada se piše ono čemu ćemo sutra gledati u oči! 

Hoćemo li moći da kažemo da smo bili na pravoj strani?