Pismo Piroćanca iz Kraljeva
Hladan i maglovit ponedeljak. Idem na posao,vreme pola osam.
Na putu do posla prolazim pored Kovid ambulante. Napolju pod vojničkom nastrešnicom čeka pedesetak pacijenata!
Ponavljam hladno i maglovito!
U trenutku se setih mog druga Neše i njegove Plus Online Kamere da dođe i snimi!
Ali avaj, ovo se dešava u Kraljevu gde ja živim, a ne u Pirotu!
Ovde ne znam ko bi došao to da snimi i objavi...?
Čak i da se mnogi od tih ljudi nisu pridržavali propisanih mera pa se zarazili Korona virusom nije humano stajati napolju u gužvi i pod temperaturom!
Toliko o tome!
To me podstaklo na razmišljanje o Nešinoj Plus Online Kameri koju redovno pratim.
Način na koji to radi je nesvakidašnji i snimanje i kazivanje.
Tema su ljudi,oni najobičniji i njihov život!
Njihovi svakodnevni problemi i muke ali i uspesi, postignuća zajednicka i individualna.
Svega tu ima i nikada ne znate sta će Nešina Kamera da kaže ili da samo slika i ćuti!
Verovatno se često planira put i mesto ali uvek izgleda da nema unapred spremljenog scenarija
Razgovor sa ljudima na terenu na to ukazuje.
Nešin smirujući način kazivanja i magični pristup prema sagovornicima rezultira toplim prijemom kod njih i poverenjem.
To je poenta svih Nešinih priča gde ima i tuge, nerazumevanja, nesloge,
Zašto ovo pišem?
Zato što u ovo neizvesno vreme kada treba biti što izolovaniji Nešina Kamera nas podseća da smo živi!
Vodi nas i tamo gde nikada nismo bili, ali i tamo gde smo svakodnevno, a ne vidimo,ili ne želimo da vidimo,ili ne smemo da vidimo!!!
Nekada dok gledam i slušam prilog osetim kao da zajedno koračam sa njim , kao ono na Sarlahu i po blatu??!
O kako je to lep osećaj da se rečima iskazati ne može!
Pozdrav iz Kraljeva
Dr Tomislav Stojanović-Toci
Dr Tomislav Stojanović, Toci detinjstvo u Novosadskoj. Sin Jovana Stojanovića, bivšeg direktora Banke i predsednika Radničkog.
Tutnja, Kari, Milanče, Luta, Neša stoje. Cvrla, Kokan , Zoki i Toci čuče
Deda i unuk
