Tomislav Manić Manda je živa legenda, približava se devedesetoj.  Živi u Skoplju, često mi šalje tekstove o unuku koji je veoma uspešan , a ja nikako da stignem da tome posvetim veću pažnju. Grize me savest .

Manda je po mnogo čemu istorija.  Legenda je i  u Makedoniji  gde ga zovu "Crveni rozi", po pesmi koju je otpevao.

Manda se pojavi  iznenada u Pirotu . U starij kući u Novoj mali nema nikoga. Dodje da je obidje! Sedi kod Kengura sa Kivicom, TGP, Neškom Madićem. Ukradem ih nekda za poneko sećanje.

   Zašto o Mandi?

Kada sam prekjuče izlazio "iz ćoše" u našoj Novosadskoj ulici na glavnu ulicu (nekada Marsala Tita) setio sam se poslednjeg Mandinog dolaska i priča o prošlim vremenima.

Manda je otpevao mnogo pesama o Pirotu, ovu ću iskoristiti kao "šlagvort" u moju šetnju Pazarom. 

 ( Mi Pazarci smo se uvek ,,nadigravali" sTijabarcima koji je deo grada važniji.  Mi imamo bioskop, Opštinu, Bolnicu, Stadion. Oni su odgovarali da imaju Tigar, Autobusku i Železničku stanicu, "golemi mos", pijac,,…  )

Evo pesme koja je istorija. Istorija i zbog toga što ćete videti neki stari Pirot koji sada gledate sa setom.  Tako ćete nekada vi "mladinja"  gledati ovu moju setnu priču!

    To mi je bila želja.

 Manda je pevao, a siguran sam da je tekst muziku pisao takodje živa legenda, Jovica Kivica !

 …………………………………………………………………………

   Izašao sam, rekoh "kroz ćoše" i prvo što sam video, bila je to bivša Progresova zgrada. Levo Sud, Gimnazija. Ja sam krenuo desno!

Eto to su dve priče za danas.

Ubedjen sam da će ih biti još.

Uskoro ću se popeti na Sarlah, u Kale,  da vam pokažem , imali smo Gradsko kupatilo…

 Daće Bog!