Petak, prvi dan Nove 2021. na temperaturi preko 10 stepeni! Neka je na život i zdravlje

01. januar 2021. 19:02 Gradska hronika Pirot Plus Online

Kada sam krenuo danas Kejom sa ove tijabarske strane, pored Gradašničke reke, vraila mi se slika na neke ranije "prve januare"…

Sneg dubok, trupa, sanke, otac i majka napred, mi se smenjujemo, sestra i ja na sankama, potom Milan i Maca, ja trčkaram pored njih. Prvi januar. Na glavi smo imali one bele pletene kapuljače, šal preko ustiju, rukavice…Ćebe na sankama koje je dodirivalo sneg, da ne bude hladno. Onaj trećI od nas, obično je pravio grudve I grudvao oca, da zastane, da se ne sankaju! Kroz Senjak, pored onog starog dolapa, kraj jezera iza Stadiona, ( sad su tu ,,čuveni,, teniski tereni) , na Kej. Spustalu smo se jedan za drugim, nosili obično, crvenu suvu papriku, nekoliko sitnih parčeta uglja, granu od metlice I pravili Sneška Belića,. Majka je u kesi nosila neku staru, izljuskanu šerpicu da Snešku postavimo na glavu. Sneška bi , obično, neko kasnije porušio…

……………………………………………………………………………………………………

Zakasnio sam, slao sam Ivani video materijale i pisao tekst o sinoćnoj šetnji, koja je simbilično trebalo da predstavlja ispraćaj ove užasne godine sa ulica, trgova i "kejeva" našeg grada.

Bilo je toplo. Nisam imao šal oko vrata, masku naravno, rukavice već ne nosim, kačket, umesto vunene kape.

Toplo za ovaj prvi januar.

Preko deset stepeni, sigurno. Hoću slikom da vam kažem. Nije potrebno da pričam. Ima u snimcima. Na Keju, skoro da nije bilo toliko ljudi. Imao sam utisak da su svi neko svoje unutrašnje raspoloženje, neku "eksploziju" duha želeli da oslobode ovde. Da dišu, konačno! Tu gde je zdravlje.

Kej kao naša sudbinska veza sa osmehom, čistim vazduhom, žuborom Nišave, susretima sa prijateljima koje nismo videli jer:

- Ma, mi ne izlazimo, kući smo, gde bi bili…

Neki prkos za prošlim i želje da se nikada ne vrati.

Nisam išao do Železničkog mosta. Skratio sam. Preko pešačkog, pored Osmog septembra, kroz Ćirila i Metodija. Ono! Avenija.

Najpre "Beli trg". Prelepo. Dečica, mlade mame i tate. Kao da se trg pretvorio u vrtić. Samo su umesto vaspitačica, tate ovoga puta (mame su uživale na suncu) "pazili" decu.

Golubovi. Nije Dubrovnik. Lepo im na suncu. Deca im bacaju smoki, igraju se. Tamo malo dalje čičica sedi na klupi, oko njega na desetine ovih divnih ptica.

Naravno da sam želeo da popričamo. Moj prvi "intervju" u ovoj godini!

Postoji još jedan trg. Mali. "Pomoćni"!!! Okružen Veznim traktom, bivšom prvomajskom Modnom kućom, Robnom kućom BG i Domom Vojske. Ha, "Dolina dva". Ispred jednog kafića stolovi. Momci zaseli. "Sunčanje", vitamin D!

Idemo dalje. Zabeležio sam vreme, mesto se već videlo. Eee, nekada je to bio Trg AVNOJ-a, zatim "Crveni trg" Sada!? Ne znam. Zar ne možemo da nadjemo nekog zaslužnog Piroćanca? Misirlićev trg. Trg Dragoljuba Jovanovića… Ne znam.

I tamo dosta ljudi. Mame i tate, bebice zaspale, opio ih "januarski kiseonik".

Nastavio sam preko Golemog mosta. Tu napravio nekoliko snimaka.

Zatim tijabarskom stranom "Šulejinim kejom" do kuće.

Posle ručka, prvog u Novoj godini, izašao sam, često to radim, na naš Kej u Beg bašti. Boban Tolić je obećao da će ga sredjivati ove godine. Imao sam šta da snimim i slikam.

Staza, čičica je uvek tu, nekoliko koza, jagnjadi koja su već postajala ovce, sunce iza Sarlaha, sakriveni Promajski cvet iza belih breza, one tri "kultne" pirotske eko zgrade ili Zapadni kej. Školsko dvorište.

I toliko.

Sledi tekst o današnjoj novogodišnjoj šetnji i šetanje TV kanala dok mi se ne pridrema.

Žurim, beži mi vreme! Nije me hteo san noćas. A mislio sam da ću da zadremam pre ponoći! Jeste! Takvog sam raspoloženja bio!

Kao i uvek Maks, verni moj prijatelj, čekao me iza kapije. Eh, kad bi svi kao Maks!

…………………………………………………………………………………

Za kraj evo nekoliko neobičnih novogodišnjih čestitki koje su mi poslali moji prijatelji sa svih strana (sveta) Srbije!