* Foto: snimak ekrana TV N1, preuzeto sa portala Cenzolovka

Na našu mejl adresu pristigao je tekst Pavola Salaja, Šefa odeljenja organizacije "Reporteri bez granica" za EU ​​i Balkan.

Redakcija je odlučila da ga prevede sa engleskog na srpski jezik i u celosti ga objavi:

"Nasilje nad novinarima u Srbiji — na koje je organizacija Reporteri bez granica (RSF) više puta upozoravala — dostiglo je tužan novi rekord. RSF je dokumentovao 34 fizička napada počinjena za manje od dva meseca na medijske profesionalce od strane političkih aktivista i organa reda dok su izveštavali o protestima protiv korupcije. Ova brojka premašuje sve godišnje ukupne brojeve fizičkih napada zabeleženih u Srbiji najmanje od 2020. godine. RSF poziva države članice Evropske unije (EU) i Evropski parlament da pošalju jasnu poruku srpskim vlastima da je njihov pasivni stav — i potencijalno saučesništvo — u ovim zloupotrebama nespojiv sa njihovim ciljem pridruživanja EU.

Jedan od nasilnijih napada na srpske novinare ovog leta dogodio se 13. avgusta. Dok su izveštavali sa protesta ispred lokalnog sedišta vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, glavnog urednika novinskog veb-sajta Razglas, Žarka Bogosavljevića i novinara iz Novosada 192, Nikolu Bilića, pristalice SNS-a su pretukle metalnim šipkama. Napad je bio toliko nasilan da je Nikola Bilić, koji je zadobio povrede glave, prebačen u hitnu pomoć.

Samo između 1. jula i 25. avgusta, RSF je zabeležio 34 fizička napada na srpske novinare, fotoreportere i video reportere. Velika većina je izveštavala sa antikorupcijskih demonstracija izazvanih smrtonosnim urušavanjem železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine.

Od 34 incidenta, 14 su počinile pristalice SNS-a, stranke predsednika Aleksandra Vučića, koji su takođe napali mnoge mirne demonstrante, kao i neke policajce. Ostalih 20 napada izvršili su policajci.

Broj napada u poslednja dva meseca premašuje sve godišnje ukupne brojeve nasilja nad medijskim profesionalcima u Srbiji od najmanje 2020. godine, prema podacima RSF-a, i dvostruko je veći od broja slučajeva zabeleženih 2024. godine (17). Trenutni godišnji broj za 2025. godinu iznosi 65 slučajeva – što je neviđen nivo sudeći prema evidenciji Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) koja se vodi od 2008. godine. Iako je komesarka EU za proširenje Marta Kos osudila napade sredinom avgusta, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, članica SNS-a, brzo ju je ukorila, rekavši joj da „ćuti“.

„U proseku, jedan srpski medijski profesionalac je fizički napadnut svaka dva dana. Trideset četiri napada za manje od dva meseca! Ovo je nepodnošljivo. Da li moramo da čekamo dok novinar ne bude još teže povređen ili ubijen? Suočeni sa pasivnošću srpskih vlasti – i potencijalnim saučesništvom – EU mora da deluje. Posebno pozivamo Evropski parlament i uticajne države članice poput Nemačke i Francuske da odlučno osude rekordan broj napada na srpske novinare. Srpska vlada mora da shvati da je ovo nazadovanje nespojivo sa njenom izrečenom ambicijom da se pridruži EU.“

Srpski novinari redovno su izloženi pretnjama ili napadima metalnim šipkama, ciglama i kamenjem od strane nasilnih političkih pristalica, dok ih policija proizvoljno prska suzavcem. U nekoliko navrata, policija nije intervenisala da zaštiti novinare dok su ih napadali nasilni demonstranti.

Ovi napadi, kao i brojne pretnje smrću novinarima, podstaknuti su čestim izjavama predsednika i izveštavanjem o događajima od strane provladinih tabloida. Od decembra 2024. godine iznose neosnovane optužbe da demonstranti i pojedini nezavisni mediji organizuju „puč“ koji finansiraju zapadne zemlje. Krajem juna, šef države je čak nazvao televizijske kanale N1 i Nova S, koji hrabro izveštavaju o protestima uprkos velikoj opasnosti, „teroristima“.

Sloboda štampe pod napadom

Od početka antikorupcijskih protesta, RSF je više puta upozoravao na porast nasilja nad novinarima i političkog pritiska na medije – kroz javne izjave, na demonstracijama u Parizu i u svom doprinosu izveštaju EU o vladavini prava u Srbiji. RSF je takođe osudio sklonost vlasti ka podršci ruskoj propagandi umesto negovanju slobode medija.

Srbija, rangirana na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija na Svetskom indeksu slobode štampe RSF-a za 2025. godinu, zauzima pretposlednje mesto u zoni EU-Balkan."