U Galeriji Čedomir Krstić sinoć je otvorena izložba crteža Marion Dedić. Izložbu je otvorio profesor Miodrag Kutlašić predstavljajući umetnicu i njeno stvaralaštvo prisutnima. On je ovom prilikom istakao da je pred posetiocima serija crteža sa motivom neobične kombinacije svinja i pasa, izvedena je kombinovanom tehnikom, a radovi su nastali u poslednjih nekoliko godina, u periodu od 2010. do 2015. godine.

Marion Dedić, rođena (1976) u Nemačkoj. Diplomirala je slikarstvo na FLU u Beogradu 2005. godine, u klasi prof. Zorana Vukovića. Član ULUS-a od 2009. godine. Realizovala je šest samostalnih izložbi i učestvovala na više grupnih izložbi u zemlji i šire. U statusu je samostalnog umetnika. Bavi se crtežom, slikanjem i grafikom. 2013. godine dobitnica je pohvale žirija za digital art – HI Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek. 2016. godine dobitnica nagrade za crtež – XIV Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek. Živi i radi u Grockoj.

Evo i njenih umetničkih dela i atmosfere sa otvaranja izložbe u Pirotu.

CRTEŽI

Izloženi radovi nastajali su tokom niza godina, kao deo isprekidanog, ali neprekinutog stvaralačkog procesa. Kontinuitet i likovna razrada očituje se u svakom novom vraćanju temi. Rezultat je potpuni crtački preobražaj isprva figuralnog motiva koji preuzima ulogu objekta, i potom njegovo konačno razlaganje I svođenje na sasvim likovne činioce. Početni impuls i inspiracija za nastanak serije crteža delom je u pojavnom - motiv je životinjska figura, interakcija, privlačna toplina i taktilnost živog krzna. I to ne bilo koje životinje.

Za neplanirano likovno putovanje i avanturu, kao saputnici su se nametnule figure i karakteri psa i svinje, čija suprotstavljena ili pak nadopunjujuća simbolična značenja proističu iz različitosti uloga u životu čoveka.

Upotreba boje u prikazima ovih domaćih životinja je u potpunosti svedena i retka. Linijski tokovi i potezi, od onih usredsređenih i mirnih, do ekspresivnih I gestualnih, grade i oblikuju figure, a potom od njih nastale objekte. Satkani nizanjem, ugađuju se u asocijativni i simbolički oblik svojim ritmom i pravcima kretanja. Variranja likovnog izraza od laganog, prozračnog i razuđenog, do u snopovima zgusnutog i impulsivnog, izvedena su različitim crtačkim materijalima i postupcima, kao i njihovim kombinovanjem.

U postupnom raslojavanju i sve izraženijoj monohromiji, figuralni objekat vremenom gubi anatomiju i svodi se na fragment. Simbolička obeležja takođe nestaju, i nosilac crteža postaje asocijativna organska forma, koja se giba, diše i kreće unutar šara koje i nadalje prepoznajemo, ili osećamo, kao deo nečeg živog...

Likovno preobražen, motiv psa ili svinje u krupnom fragmentarnom kadru oblutka postaje prostor likovne igre, linijom tkanih taktilnih površina. Ostajemo zatečeni i zaintrigirani u hipnotišućem prepletu naizgled nasumičnih poteza, istovremeno impulsivnog i rafiniranog umetničkog nerva.