Nastavljam priču o maturantima pirotske Gimnazije. Sedamdeset godina! Njihova sećanja, verujem da u mnogima od vas koji ste prošli kroz ovu školu, vraćaju misli o prošlom vremenu, dok igraju slike iz gimnazijskih dana, uspomene na događaje i ljude.

Slušajte pažljivo, predlažem vam, svaku njihovu reč. Slušajte i vi koji ste sada gimnazijalci, ma srednjoškolci, ali, mnogo toga možete da saznate i vi koji danas vaspitavate srednjoškolce, učeći ih pre svega životu za dane koji će doći.

Jedan od razloga ove serije razgovora upravo je i u tome.

Da saznate, ako niste bili u prilici da vam stariji pričaju, o mnogo čemu što danas može u potpunosti da vam bude uzor.

Moj sledeći sagovornik je jedna od tri dame među sedam gospodina, koji su u životu. Od 164 maturanata ostalo je njih desetoro.

Interesantno da svaka od njih ima neka posebna svojstva, navike, tumačenja života, ali je zajedničko za njih, ali i za njihove kolege jeste da im je Gimnazija bila prava životna škola, da su učili i naučili o osnovnim vrednostima, o poštenju, o poštovanju profesora i učenika, o požrtvovanju i veri da će samo radom, u nimalo lakom vremenu ostvariti svoje snove!

Sutra: Prof. dr Ljubisav N. Igić