Odlučio sam!

Bolje sada i ovako, nego onda, kada će neko pokušati da govori o Njemu, a On već bude na putu bez vraćanja!

Nije uobičajeno, ali će, ako budete imali strpljenja da čitate, biti korisno!

Smatram da će ovo štivo najbolje moći, ako žele da objašnjavaju sociolozi, psiholozi, neki običniji filozofi!

Ja sam inače, Neško, tako je počela da me zove Sandra kada je bila mala, ćerka moje sestre. Nastavila su deca, obično su me deca zvala Neško. Najdraže – Neško kaže moj unuk, moj Andrija, moja vera, moj ideal za vremena koja će doći.

Jeste ovo neuobičajeno, jeste pomalo ludo, ali - tako je.

Nije to ni neka oda, nema ovde aplauza, možda poneki zvižduk. Nije rastanak!

Uvek govori!

- Uh, dok mogu da hodam, da volim ovu "prokleto lepu" rabotu!

Radio, ljubavi moja, pisao je o Njemu Rota na celoj stranici Slobode!

Dugo je bio Paunov sin. Kada je otac umro, tamo od Memorijala, sve do dana današnjeg, on je taj Neša Paun.

Nenad Paunović, akcenat na ono A, kako ga je Goca na Radiju najavljivala.

U toj kasnoj mladosti ostavio je iza sebe najveći turnir u malom fudbalu u Srbiji nazvan po njegovom ocu, fudbalskom reprezentativcu, novinaru, reditelju, direktoru Pozorišta, ljudini koga je na poslednji put ispratilo pola Pirota.

Sve tamo do 78. kada se oglasio Radio Pirot, a on, u pola dva, 28. novembra, kada je sve počelo uradio prvi radio prenos u istoriji, od preko hiljadu i petsto i više kasnije urađenih!

Do tada, do tih ranih sedamdesetih iza njega su debi u prvom timu Radničkog, zatim, Pirotsko leto (Milica Petković, Mile Mladenović, Grada Filipović, Goran Tošić), Prvi glas, Pirolet (Nina i on), sletovi, štafete, koncerti. Osamdesetih je slavio sport, mlade ljude na preko 15 sportista godine grada, Okruga. Kada su ga oterali iz Radija, posle 28 godina, 2006. skućio se tamo gde je jedino znao, napravio Medijsku kuću Ani press.

I sada ponovo sve isto! Radio prenosi, jutarnji program...

"Halo Paune, samo ti možeš da pomogneš..."

Ličnosti godine, ministri, sportisti, glumci, pevači. Ljudi za novo vreme u privredi, zdravstvu, kulturi, sportu (Ivana i on)...

"Odakle ti, bre, snaga, čuvaj zdravlje", govorIli su.

Pravi heroj od prvih dana bila je supruga privržena porodici i primerena majka Ana, koja je uspela da nas sačuva i shvati put po trnju njenog supruga. Njenu podršku je uvek imao!

Mnogo je!

Koliko to ima godina od 1978. do danas. A rođen je odavno, 24. oktobra 1948!

Mikrofon, radio, poplave, požari, korone, amonijak.

"Halo Paune, pomozi."

"Ti si podbunjivač", rekao mu je glavni.

A on ponosan!

"Podbunjivao" da ljudi umiru, da je užas u Bolnici.

Podbunjivao da gori pola Stare planine, a svi ćute.

Podbunjivao kada se mala Anđela utopila.

Podbunjivao kada je mogla da se dogodi užasna tragedija kada je pukla cisterna amonijaka!

Podbunjivao kada su ga priveli i četiri sata držali u Policiji!

Podbunjivao što svi ćute da rekonstrukcija pruge stoji šesti mesec...

Podbunjivao kada su iz Beograda, naredili operativcu u Nišu da tužilac u Pirotu uhapsi Nenada Paunovića.

Podbunjivao kada je RTS-u u Pirotu rekao istinu.

Podbunjivač!  

Značenja:

1. (значење изведено преко синонима) podbadač, potpaljivač, agitator, izazivač pobune,  podbunjivač, huškač, agitač  bukač рет., podjarivač ^{[1][н 1]}

Pun duha, bio je ponosan.

Veran Matić: Neša Paun.

UNS nagrada za životno delo,

NUNS nagrada za istraživačko novinarstvo,

Dve Nagrade Opštine, odnosno Grada,

Godišnja Nagrada NALED-a...

Znam da je lebdeo, da je svaka ptica i svaka lopta bila njegova. Kakvi vikendi, Radnički i prenosi.

Subotica, Čačak, Užice, Sombor, Apatin, Beograd, Bor, Majdanpek, Zaječar, Knjaževac, Leskovac, Vranje, Priština, Kosovska Mitrovica, Gračanica, Skoplje, Kumanovo, Tetovo, Kavadarci, Podgorica, Pljevlja...

Zašto ovo pišem? Zato što se odmetnuo!

Ja Neško, više ne mogu da ga zaustavim!

On nije moj. On je vaš.

Gleda samo na vašu stranu, traži napuštene kuće za uboge, zove za Mihajla Stamenkova, borio se za malu Maju, za Dimitrija. Svađao se sa nekim starijim "esenesovcima" pre deset godina kada su ga gazili, jer je smatrao da je Vladan bolji od njih, da moraju napolje. I bilo je tako, da bi se kasnije ostrvili na njega.

Istina u životu, u politici, u obrazovanju u zdravstvu je samo jedna:

DVE ISTINE NEMA.

Odlučio se na štrajk kada su ugrozili život Ani presu, njemu i njegovima! Podizao je glas da objasni da nema mržnje, da ne sme da je bude. Da svako ima pravo da misli, da kaže, da napiše, da objavi.

Putovao je i u sebi drhtao, dok je stizao u Beograd i u Višem sudu odgovarao na tužbe novinara Zorana Panića, Vite i Aleksandra Ćirića. U sudnici kraj njegove dileri droge, ubice...

Trpeo je privođenja zbog amonijaka i istine koju je pokazao. Četiri sata na Božić!

Eno ga svake subote u dvočasovnom pritvoru, ćuti dok mu se duša razdire, jer je jednom dečaku ukazao da ne poštuje starije, da moraju mama i tata da mu kažu!

Za kraj, shvatićete jednog dana, da je taj Neša Paun razumeo svu istinu ovog sveta.

Ovih dana i poruke studenata, da moramo svi, ama baš svi, da se menjamo! Da je razumeo stavove svoje ćerke, koja je otela taj njegov gen za pravdom.

A on je bio i biće sin jedne pravedne porodice, divne majke i neponovljivog Pauna, koji je kao i njegov sin samo igrao dobro fudbal, bio voditelj na usmenim novinama u Nacionalu, režirao dramu Pogled s mosta Artura Milera, bio upravnik Pozorišta 11 godina i isto toliko ili više novinar Slobode.

Gen je ušao u gen, i Neša Paun je, kao i njegov otac, celog života bio više vaš, nego suprug i otac porodice.

Da, Neša Paun je i dan današnji i sutra sve dok ga ima, biti više vaš, živeti i boriti se za ISTINU I VAŠE DOBRO!

Zašto sve ovo?

Zato što svakodnevno osećam njegov bol u duši, zato što ga čujem noću kako se budi i drhti.

Zato što svojima u Redakciji svakodnevno govori da moraju da podignu pogled, da traže istinu u daljini i da budu zatočenici poštenja!

I na kraju nikada neću zaboraviti kada su iz Velike Lukanje, jednog utorka u aprilu godine 2002. u Radio Pirot došle dve žene srednjih godina. Nikada neću zaboraviti kada ih je uveo u studio...

- Mi smo iz Lukanju. Nema prevoz, ne možemo da dojdemo u Pirot.

- More Jovano, ajdemo mi pri Nenada u radioto, on če đi oka da opraji autobusiti.

- "Kako ste došle?" pitao ih je.

- Peeeškeee!

Svestan svakodnevne životne borbe svih. Svestan da svako gleda sebe i svoje. Ali i svestan da će nam ipak, u životu, kad-tad, a možda je i bilo potrebno, da postoji neko ko će u ISTINU gledati kao u svetinju i svoj život, svoje ime i prezime, svoje godine rada darovati vama.

I zbog toga, verujte mi, UDALJILI smo se odavno!

Ostao sam Neško za Andriju, za porodicu , za najbliže i još neke, a Neša Paun, Nenad Paunović decenijama već živi u vašem svetu, svraćajući povremeno u naš dom da se ispoveda.

Jeste neobično, drugačije, ali surovo istinito...