I protest ispred Gimnazije je događaj. Makar ga ja tako doživljavam.

Isti takav događaj kakav je bio u nedelju na Trgu, kada su se mladi ljudi, jedva hodajući, peli na "postolje" da im okače medalju o vrat i tako zaokruže jedan nezaboravni podvig!    

Prvi zadaci u našem poslu su vest, događaj, skup ljudi od društvenog interesa.

Ukoliko se vest ne objavi i o događaju ne izvesti, onda je neko ko misli da je novinar napao zanat, ali je i uvredio aktere događaja, bilo kog i bilo gde.

Sve je počelo malo pre dvanaest. Jedna maturantkinja popela se na klupu ispred Škole i pozvala na 15 minuta ćutanja.

Potom se ta ista hrabra devojčica popela na tu istu klupu i objavila poruke koje su učenici ove škole dogovorili zajedno.

Njena drugarica je pozvala na 15 minuta buke.

"Idemo u hol naše Škole", odjeknuo je njen glas.

Otvorila su se velika gimnazijska vrata.

Tu, inače, ulaze samo profesori, a ovog puta ulazili su i đaci, profesori, roditelji. Nešto kasnije ušli su i pripadnici Policije. Nisu žandarmerija, nemaju opremu za razbijanje demonstracija. Dobri momci i dama u uniformi koji svake večeri brinu o šetačima.

Tek što su se oglasile pištaljke, sišao je profesor istorije.

Evo šta se dogodilo. Trajalo je, naravno, 15 minuta. Verujem da je odjekivalo i u kabinetima.

Izveštaj postoji, desio se događaj. A, poruke? To se tražilo.

Ovih dana profesori u obustavi nekako teško prihvataju izjavu. Prišao sam jednom mladom čoveku. Pristao je!

Tako se završio još jedan događaj ispred Gimnazije.

Kako postojimo da bismo Vas izveštavali o događajima, slali vesti da biste bili u toku, a mi pošteno opravdali vaš novac, tako smo i danas bili "na licu mesta".

Smatramo - časno i pošteno!