Volim kad me ljudi pitaju. Kada zovu, pišu... mada nekima to smeta.

Žali se baš juče jedan čovek: Uredno sam otišao da se prijavim kod sekretarice. Evo deseti dan, niko me ne zove.

Srete me juče naš covek, kad sam išao u Vatrogasno: evo nekoliko dana u Zavojsko kose, čiste, obeležavaju put.

"Dzveri" se narod. Nije drugo, nismo navikli na takvu brigu!

Razumeo sam čoveka. Mada muka kad ih nema... i odem danas, pravo sa pijace.

Naš narod ima tu naviku da kad mu dolaze gosti, poprska ispred kapije, plevi travu...

Vidim ove "horizontalne signalizacije", negde košeno, mada...

To je to, ljudi! Da li je sve što ste rekli neko redovno veliko spremanje ili će gost(i) da vam dođu?

Da li se čuju svrake?