Udruženja Roma i drugih marginalizovanih grupa u praksi nisu članovi štabova za vanredne situacije, zbog čega je osetljive kategorije neophodno uključiti u sistem zaštite preko lokalnih samouprava i socijalnih službi, kako bi se u kriznim situacijama zaštitila njihova prava. Kao jedan od prvih koraka, na radionici sa predstavnicima štabova 18 gradova i opština, najavljeno je formiranje prvog romskog vatrogasnog
društva.

Radionica je održana u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova u okviru
projekta „Poboljšanje života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u vreme pandemije kovid-19“.
Projekat je deo šireg programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzije Roma i drugih marginalizovanih grupa u
Srbiji“ koji sprovodi GIZ, u saradnji sa NALED-om i Asocijacijom koordinatora za romska pitanja,.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da je cilj radionice jačanje mehanizama za brzo
reagovanje u kriznim situacijama i inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u sistem spasavanja.
- U okviru projekta sprovodimo i 54 zdravstvene radionice i dosad smo posetili 30 romskih naselja, a interesovanje
je bilo iznad očekivanja. Pored podizanja svesti o merama preventivne zaštite i imunizacije, projektom je
obuhvaćeno i ekonomsko osnaživanje. Kroz koncept „Zajedno za zajednicu“ obezbedili smo radno angažovanje za
210 pripadnika ranjivih grupa u šest gradova i opština, poput Roma i Romkinja, osoba sa invaliditetom, žrtava
nasilja, samohranih majki i ljudi iz višečlanih porodica – naglasila je Jovanović.

Realizacija projekta podržana je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a državni sekretar
Ninoslav Jovanović kaže da je ta institucija osmislila više od 120 mera za podršku osetljivim kategorijama.
- Ministarstvo je obišlo 28 od 29 upravnih okruga i razgovaramo sa lokalnim samoupravama, Nacionalnom
službom za zapošljavanje, centrima za socijalni rad, školskim upravama i drugim organizacijama sa kojima je važno
da ostvarimo multisektorsku saradnju. Komunikacija između ovih organa je trenutno slabija, a u nju je neophodno
uključiti i Rome, kako bi se brže došlo do kvalitetnih rešenja – rekao je Jovanović.

Jedan od glavnih partnera lokalnih kriznih štabova je i Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut“, a
v.d. direktorka Verica Jovanović istakla je dobru saradnju na terenu sa Asocijacijom koordinatora za romska
pitanja i partnerima na projektu u prevenciji COVID-19. „Informacije o korišćenju zaštitnih sredstava, značaju
imunizacije i praktičnim smernicama o preventivnim merama učinili smo dostupnijim izradom vodiča na srpskom
i romskom jeziku“, rekla je Jovanović. Kako je pomenuto na skupu, Asocijacija je pomogla da se više od 10.000
Roma prijavi za vakcinaciju putem Portala eUprava.

Program Nemačka razvojna saradnja „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ je među prvima mapirala
potrebe romske populacije tokom pandemije i usmerila aktivnosti na pružanje hitne pomoći na terenu. „Aktivnosti
su bile najpre usmerene na informisanje o virusu, ali i na zadovoljenje bazičnih potreba, te je u 18 jedinica lokalne
samouprave dodeljeno više od 24.000 prehrambenih i higijenskih paketa za preko 5.000 romskih i drugih
marginalizovanih porodica. Takođe, na samom početku pandemije podržani su lokalni štabovi za vanredne
situacije distribucijom IT opreme koja im je nedostajala, a ovom radionicom nastavljamo da podržavamo jačanje
koordinacije i saradnje između sistema zaštite i spasavanja i mehanizama za inkluziju Roma“, istakla je mlađa
menadžerka na programu Sanela Bahtijarević.

Saopštenje NALED-a