Još jedan petak i još jedno bolno sećanje na tragediju, u kojoj je petnaestoro nedužnih ljudi ostavilo svoje živote ispod betona i železa.

*Foto blic.rs

Moram da saopštim lični stav.  

Naravno, svako od nas na svoj način objašnjava i doživljava trenutke u životu. Ali pijetet, empatija, tuga za ovim ljudima sa slike je posebni deo ljudske duše.

Izraz poštovanja, petak 11.52, jeste izraz ljudske duše. Da li je imamo?! Zašto bismo se u odavanju pošte razlikovali i delili na stranke, škole, boje dresova, zaposlene u vlasti ili ljude negde na njiivi...

To je bila i suština mog razgovora sa ljudima.

Ali, idemo redom.

Petak, 20. decembar. Negde oko 11.45:

Petak, 20. decembar, 11.52:

Rekoh da je odavanje pošte, način poštovanja tragično preminulih. Sa mojim sagovornicima sam najpre želeo o tome.

Lični utisak novinara je i da je danas bilo nešto malo više ljudi u odnosu na prošli petak. Bilo je, naravno, prosvetnih radnika, koliko, to oni znaju. Video sam i ljude koji nisu ni učitelji, ni nastavnici, ni profesori. Bilo je stranačkih ličnosti, ali i nekoliko mlađih ljudi!