Sećam se, imali smo one velike Uhere . Napravili su nam kožne torbe u kojima su bili smeštemi.  Obično bi me u gradu viđali sa Uherom na ramenu. Istorija.

Moj učitelj, odgovorni urednik Tomislav G. Panajotoviću je jednom pitao. Bilo je to u prvoj godini.

Da li znaš kako se počinje i postaje novinar? Uher na ramenu, ajde gradom, snimaj anketu. Pitaj ljude kako im je. Zatim idi na pijac, donesi cene, za dva dana je subota, neka domaćice znaju šta ih čeka.

Vreme je prolazilo. Piroćanci su znali koga će sretati na ulici, ko će ih pitati za ugalj, drov, za red vožnje, pitanja u nagradnoj igri. Nema prodavca na pijaci koji me nije poznavao.

TGP bio je u pravu. Bila je ovo ne samo divna škola, već i prilika da se sa običnim svetom razgovara. Imao sam tada  31 godinu.

………………………………………………………………………

Utorak, 24. maj godina 2022.

Posle napornog prepodneva, bio je ovo lek za dušu. Stetao sam divne ljude. Uživao sam. Rada školska, tetkica iz Valjeva, Rada iz Gnjilana, zamezili smo paradajz, super. Komšija.

Čak sam na kraju dobio dve ruke trešanja.

Danas imam 42 godine više!