Naši humani sugrađani poklonili ampule fraksiparina. Direktor dr Goran Petrović ih preuzeo “iz trećeg pokušaja”!

24. decembar 2020. 13:54 Korona virus Pirot Plus Online

Uznemiren sam. Tako doživljavam te neke čudne trenutke. Nadam se da ću imati dovoljno smirenosti da napravim ovaj, za mene jedan od težih izvešaja u životu.

Ukratko.  

Pre neki dan, našem sugradjaninu Milanu, radi u Tigru, hitno je bio potreban lek fraksiparin. Leži u Kovid bolnici Pirot. Javio mi se moj i njegov prijatelj, lekar specijalista.

Objavili smo informaciju da je Fraksiparin hitno potreban.

Fraksiparin i dalje nedostaje u našoj Kovid bolnici!

 Javio se naš sugrađanin DM.

Pronašli smo Fraxiparine! Javio se Dragan! Prosledićemo Gradskoj apoteci

Potom se javila još jedna naša sugrađanka, O.N.  Lek stiže u petak. I treći humani sugrađanin, naša Jelena Rančić Stefanović.

Danas sam po dogovoru u 11,30h  bio u Ulici Bore Stankovića. DM je u zakazano vreme izašao. Divan, plemenit čovek. Radi u Tajersu, ima online sastanak.

 Nije hteo pred kameru.

 Iz Bore Stankovića otišao sam u Gnjilan. Jelena me čekala ispred kuće.

Bilo je 12,10h. Setio sam se da direktor dr Goran Petrović ima KZN, povodom početka radova.

Bio sam u pravu.

Ispred zgrade u kojoj je njegova kancelarija, gde u poslednje vreme daje izjave nekim medijima, nije bilo nikoga. Krenuo sam u kancelariju direktora. Sekretarica mi je rekla da nije tu. Jedan od zaposlenih, na moje pitanje gde su novinari, pokazao mi je parking. Velika grupa novinara, kamere, fotoaparati. Bio je tamo i naš Milan Mitić.

U rukama tri velike kutije leka koji će još danas, neka da Bog, nekome pomoći. Čekao sam dok je Petrović govorio. Niko od novinara nije obraćao pažnju da sam došao. Pažljivo su slušali direktora. Kraj njega stajali su Miloš Colić, zamenik gradonačelnika i Milica Goilubović, pomoćnica gradonačelnika. I još neki ljudi. Ne znam ih.

Osećao sam se užasno. Ali, cilj je opravdao sredstvo i uznemirenje.

Kada je direktor Bolnice, dr Goran Petrović završio izlaganje, prišao sam, rekao da sam ponosan da mogu da predam tri kutije fraksiparina koje su bolesnima na četvrtom spratu dali naši humani sugradjani D. M. i Jelena Rančić Stefanović. Direktor, zatečen. Odbijao je da primi. Protokol, u redu, ali … Lekovi, bilo mi je hitno! Rekao sam da sam iskoristio priliku. Drugu ne bih imao sigurno! Nisam znao da sam prekinuo. Pošto se nećkao, odakle ja sad, prosto sam gurnuo u ruke kutije sa ampulama, nisam čuo da je rekao hvala. Tajac!

Milan Mitić, naš novinar je snimio. Ostale kamere, naravno, bile su ugašene. Ma, da li je bilo bitno!? 

 Okrenuo sam se i otišao.

Miloš Colić je, valjda,  posle mene govorio.

Jesam pogrešio, ali,  mislio  da nije bilo tako strašno. Ako sam bio nevaspitan što sam u ime humanih ljudi doneo lekove za kovid pacijente, onda se evo direktoru javno izvinjavam. U ime naših sugrađana, u moje, ajde! Milošu Coliću, takođe.

Sutra će stići fraksiparin koji je obezbedila naša sugrađanka O.N. Ukoliko možete i vi da reagujete, javite nam se. Tu smo da budemo zajedno kada je najteže!

Pouzdano znam, videli ste juče,  da je nestašica ovog leka u Srbiji. Valjda se rešava. Ali, pouzdano znam i to, da dobar domaćin (direktor u ovom slučaju) u ovako teškoj situaciji na vreme trebuje sve što će biti potrebno kovid pacijentima. Fraksiparin je u terapiji kažu specijalisti, neophodan.

Naš prijatelj, Piroćanac, dr Mića Vidanović, rekao mi je nedavno, da je dobio informaciju da bi mogao da se nađe kleksan, zamena za fraksiparin. Reagovaćemo, ako bude bilo potrebno!

…………………………………………………………………

Dugo sam se dvoumio. Kazaću vam. Dva slučaja.

 Od pet pacijenata koji su ležali na Odeljenju ortopedije i koji su kao pozitivni, prebačeni u Kovid bolnicu, četiri nisu preživela. Objašnjenja nema!

Drugi slučaj je uznemirujući.  

Zahvaljujući brzoj intervenciji anesteziologa dr Milana Živića, pre neki dan, spašen je jedan život. Zamislite kakav problem, nije bilo kiseonika u boci!