Miloš Rajković, novinar: Neško
Nenada Paunovića ili Nešu Pauna upoznao sam sada već davne 1992. godine! Nosio je osmeh dečaka, imao oči pune radosti i bio otvoren prema svetu daleko više nego što je to svet bio prema njemu! Iz njega je izbijala energija i ljubav prema novinarstvu, strast daleko veća od profesije! Uostalom, sve ove godine on je živeo za novinarstvo, a ne od novinarstva! Voleo je Pirot više nego Pirot njega! Sa Radničkim je slično! Jedino je sa sportom bio, reklo bi se, u egalu! Porodica i sport su mu uvek bili zaklon i utočište! Rođen je da daje i to je činio šarmantno i sa stilom! Primao je sa stidom iako mu je davano manje nego što je zasluživao. Ceo život je bio neformalni ambasador Pirota, braneći i neodbranjivo! Kao hroničar nije štedeo lepi grad na Nišavi! Pošteni dečak, sanjar u njemu sve ove godine znao je i da odbrani sebe od drugoga, ali i još više druge od sebe!
Eto, skoro pola veka, ”trčao je za loptom”, valjda svakom koja se zakotrljala u Pirotu pa odletela u svet za Karijem Pešićem ili Lokijem Stankovićem! Uvek ponosan, nikad gord, Neša Paun je davno prerastao Pirot, ali mu je ostao veran! Pirot sa njim i bez njega nije isti grad! Znaju to i Pirot i On! Sa četrdeset pet godina rada u novinarstvu Neša Paun je otišao u legendu, samo to ni on ni Piroćanci još ne znaju, evo, ja im javljam! I sada,posle mnogo ispijenih čaša meda i žuči u tri decenije iskrenog prijateljstava dižem ovu u Tvoje zdravlje prijatelju moj! Na mnogaja ljeta!
S ljubavlju, tvoj Miloš V. Rajković
