Miljan Stojanović: Topli Do, nedelja 10. januar! Ili, kako je onima koje je tamo (napolju) zatekla zima?

10. januar 2021. 19:59 Gradska hronika Pirot Plus Online

… Kada su juče i danas Miljan i Jesko slali fotografije sa lokalnih puteva prema našim selima, gledajući ih preda mnom su ponovo, po ko zna koji put, zaigrale već doživljene slike…

   Zamislite sebe u nekom od zabačenih planinskih sela. Zamislite da ste negde na nekom od ovih puteva, da ste u planini, da obilazite stoku, pripremate drva da zagrejete oronule zidove kuća. Zamislite sebe u sobičku gde svetluca vatra iz starog Smederevca, iz daljine se čuju psi ili fijuče vetar. Vi sami, godine natovarili na povijena pleća, baba vas napustila…

  Život na selu, posebno u planini… 

 Drugačiji! 

  Zanimljiv, naravno, za one koji iz grada dodju da obidju svoje u petak uveče "posle rabotu", a odu u nedelju popodne "da ni  u'vati t'vno"!

    Zamislite kada zbog nevremena nema struje! Napadao sneg! Kada su možda potrebni lekovi, nestalo vode, brašna, a do najbližeg komšije treba dosta. Kada, da bi se probili dubokim snegom gde vaša noga ostavlja prve tragove, treba poslednja snaga.

   S takvim raspoloženjem, gledao sam i danas, Miljanove i Jeskove slike. Jeste, samo mali deo, krajičak te atmosfere iz planinskih sela. Ali, baš te atmosfere!

  Da li zbog svega što pomenuh ili sam izostavio, tek zbog toga su ta planinska sela poseban izazov i zbog toga često pokušavam da vam ispričam po neku priču.

     Ne znam koliko bih sada mogao kroz duboku prtinu. Ne znam koliko bih mogao da  po snegu bazam do Tupavice, ili šetam po  planini  i udišem čist vazduh koji  seče grlo i zaustavlja vam dah. Zaista ne znam, ali bih sigurno pokušao, jer  osećam tu večitu želju da doživim  te ljude, njihovu muku i njihova predvečerja, dok selo ćuti, miruje do svitanja…

   Zaista ne znam koliko bih sve to izdržao, ali mi je izazov da sa starinama, sednem "krstato" pored ognjišta, dok igraju senke od vatre na zidu i započnem priču o…

  • Eee, sinko kad beomo mladinja, zberemo se pred zadrugu, nasred selo...

     Uvek kada bi se Miljan Stojanović javio iz Toplog Dola, (divim se ovom mladom čoveku i njegovoj borbi za selo) nekako bih se najpre uplašio da se stene nisu ponovo obrušile, da nije…

     Zbog toga je za mene to uvek bila prva vest i zbog toga sam uvek pokušavao da razumem sve te ljude koji tuda prolaze da se baš sad ne desi… A dešavalo se često, srećom, dok je neka čudna preteća tišina vladala nad rekom.

 Miljan mi je i danas poslao jednu fotografiju koja liči na prethodne. Srećom, i tada nije bilo ljudi i automobila, traktora, Lada Niva,  džipova na putu, a ni ovaj poveći kamen nije se otkotrljao na drugu stranu.

  Da, lako je iz tople sobe, zar ne? Kako je, kako beše ona pesma, "onima koje je napolju zatekla zima"?

   ………………………………………………………….......................................

 Čudan je život.

    Dok završavam ovo "pisanije" čuo sam kako je oko 19,20 h negde tamo u planini zagrmelo. Da li je i grom odjeknuo? Mnogi od nas, vas su se preplašili, pretrnuli… I ponovo pitanje, a kako je njima, tamo u planini?! Sada i ko zna sve kada!

*Foto: Miljan Stojanović