PRIVREDA ČUVA MILIONE DOKUMENATA NA PAPIRU
ZBOG ZAKONA IZ PROŠLOG VEKA

Sve kompanije u Srbiji koje zaključuju ugovore sa klijentima i poslovnim partnerima, potpisuju fakture, otpremnice ili naloge, u obavezi su da poslovnu dokumentaciju odštampaju i čuvaju u papirnoj formi punih 10 godina, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima koji je na snazi od 1994, iz doba pre nego što je Internet stigao u Srbiju.

Iako je za poslednjih 20 godina elektronska komunikacija preuzela primat i usvojeni su zakoni o elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu, stiče se utisak da je Vlada zaboravila da izmeni Zakon o kulturnim dobrima i tako privredi svake godine nanosi štetu koja se meri milionima evra.

Zakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji obavezuje pravna lica da čuvaju dokumetnaciju na papiru.

Primera radi, jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola evrocenta, a toner 1 evrocent dolazi se do računice da troškovi štampanja 10 miliona stranica svake godine idu i do 150.000 evra.

Na ovu brojku potrebno je dodati i troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, ormana, registratora, plaćanje radnika, struje i servisa.

- Predlog zakona o arhivskoj građi koji je trebalo da zameni Zakon o kulturnim dobrima i ukine obavezu čuvanja papirologije, Vlada Srbije donela je u januaru 2012. i prosledila Skupštini na usvajanje. Međutim, nakon izbora predlog zakona je povučen iz procedure i nikada nije vraćen. Tekst zakona je dobar i bilo je predviđeno uvođenje elektronskog arhiva, ali sada sve stoji. Za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubili smo 1,5 miliona evra koje smo mogli da utrošimo na zapošljavanje 230 novih radnika, isplatu 2.760 prosečnih plata, a pritom bismo uplatili više od 400.000 evra u budžet Srbije na ime poreza i doprinosa. Ovo je samo na primeru jednog preduzeća. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou čitave Srbije– kaže Goran Rakić, direktor sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS.

U regionu i Evropi, samo Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju savremen zakon u ovoj oblasti. Privrednici apeluju i da se sa usvajanjem zakona o arhivskoj građi, kroz zakon o inspekcijskom nadzoru reguliše postupanje inspektora jer se sada dešava da inspektori uprkos postojanju ugovora u elektronskoj formi insistiraju da dokumentaciju pogledaju odštampanu na papiru.

NALED će insistirati na rešavanju ovog problema i u tom cilju je uvršten u sedmo izdanje Sive knjige birokratskih procedura koju ćemo objaviti tokom decembra. Pred Ministarstvom kulture, nadležnim za izmenu zastarele odredbe iz Zakona o kulturnim dobrima, podneli smo inicijativu za promenu propisa, ali predstavnici ministarstva nisu bili spremni za sastanak jer „upravo rade na tome“. Takođe, na predlog NALED-a, Ekonomski kokus Narodne skupštine ovo pitanje je stavio na listu prioriteta i pokrenuće inicijativu za njegovo hitno rešavanje.

Izbledeli fiskalni isečci

Pored čuvanja ugovora, faktura, otpremnica i slične dokumentacije, privreda je u obavezi da 5 godina čuva fiskalne isečke. Međutim, zbog papira na kojem se štampaju, fiskalni računi blede već posle godinu dana tako da preduzeća uglavnom čuvaju belu traku.

***********************

NAKNADA NOTARA POSTALA PARAFISKALNI NAMET

Izmene Zakona o javnom beležništvu, kojima je propisano da notari 30% nagrade koju naplate za svoj rad moraju da uplate u budžet Srbije, u direktnoj su suprotnosti sa Zakonom u budžetskom sistemu i učinile su ovu naknadu parafiskalnim nametom, navodi se u novom Kvartalnom izveštaju o statusu reformi, koji objavljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Zakon o budžetskom sistemu propisuje da visina takse mora da bude primerena stvarnim troškovima pružanja usluge. Međutim, ako je Ministarstvo pravde zaključilo da su nagrade javnih beležnika neprimereno visoke, sa čim se možemo složiti, onda je trebalo da insistira na njihovom smanjenju, a ne da taj “višak” preusmerava u budžet. Na taj način je i nagrada koju naplaćuju javni beležnici ušla u red parafiskalnih nameta, stoji u analizi NALED-a.

- Parafiskalni nameti su takse i naknade za koje od države ne dobijate nikakvu protivuslugu ili ta usluga ne odgovara iznosu koji ste platili. U saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja ove godine NALED je kreirao drugi Registar parafiskalnih nameta koji pokazuje da privreda plaća 384 neporeskih izdataka od kojih su 247 parafiskalni. Trošak koji privreda ima zbog preobimne administracije procenjen je na 1,35 milijardi evra godišnje, a visoke naknade notara će taj iznos dodatno povećati – kaže Jasmina Vignjević, menadžerka za odnose sa Vladom u kompaniji Telenor, članici NALED-a.

Ono što se dodatno može zameriti sistemu notara jeste činjenica da Ministarstvo pravde nije prepoznalo pravo mesto javnih beležnika u sistemu e-uprave. Umesto da se kancelarije notara pozicioniraju kao „ispostave“ modernizovanih javnih evidencija (npr. katastra ili APR) i pristupaju elektronski njihovim bazama, sistem notara se implementira tako što nemaju online pristup već od građana i privrede traže odštampane izvode iz tih institucija.

Na ovaj način je procedura overe postala daleko komplikovanija i skuplja nego što je to bila u ranijem sistemu overe, a isključivo zbog zastarelog koncepta javnobeležničkog sistema, koji je primenjen, bez ikakve vizije, stoji u Kvartalnom izveštaju o statusu reformi.

NALED je u okviru antibirokratske kampanje „Pitajte kada“ koju realizuje u saradnji sa USAID-om i RTS-om nedavno pokrenuo emitovanje spota „Kviz Pitajte kada“ sa ciljem da ukaže na probleme sa administrativnim procedurama koje bi mogle da budu najmanje upola kraće ukoliko bi se komunikacija građana i privrede sa državom obavljala putem interneta, a ne preko šaltera.
*********************************

ELEKTRONSKE GRAĐEVINSKE DOZVOLE
ŠANSA ZA SKOK SRBIJE NA DOING BUSINESS LISTI

Usvajanje novog Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenje elektronskih građevinskih dozvola predstavljaju najbolju šansu da Srbija zabeleži skok na Doing business listi Svetske banke. Da bi se došlo do odobrenja za gradnju u proseku je potrebno 264 dana, a prosta primena zakonskih rokova postavljenih različitim institucijama, koje moraju da izdaju brojna odobrenja pre nego što se uopšte dođe do podnošenja zahteva, kao i puna implementacija sistema e-dozvola mogla bi da nas pomeri naviše za oko stotinu mesta u toj kategoriji, pokazuje analiza NALED-a.

Naša zemlja je na novoj listi Svetske banke na 91. mestu od 189 zemalja i u odnosu na Doing business 2014 pala je za 14 mesta. Najlošiji rezultat ostvarili smo u kategoriji brzine izdavanja građevinskih dozvola gde smo 186. i iza nas su još samo Eritreja, kao i Sirija i Libija (u kojima traje građanski rat).

- U izveštaju Svetske banke za 2008. Srbija je bila 149. po efikasnosti sistema izdavanja dozvola i nalazi se u stalnom padu jer druge zemlje više rade i brže napreduju. Zbog toga je NALED, u saradnji sa GIZ-om i USAID-om, pokrenuo inicijativu za uvođenje jedinstvenog sistema na nacionalnom nivou za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Ministarstvo građevine je ove godine tu ideju prihvatilo i počelo da radi na impelementaciji. Apelujemo da se institucije, koje moraju da daju odobrenja pre nego što je podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu uopšte moguće, primoraju da poštuju postavljene rokovei obaveze. Takođe, apelujemo da se što pre realizuje sistem e-dozvola kako bi već na sledećoj Doing business listi popravili poziciju Srbije – kaže član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor Messer Tehnogas Ernst Bode.

Procena NALED-a pokazuje da bismo odgovornošću institucija da poštuju zakonske rokove, kao i uvođenjem sistema elektronskih građevinskih dozvola omogućili da se otvara četiri puta više gradilišta nego što je to sada slučaj. Osim toga, e-dozvole mogle bi da smanje troškove pribavljanja odobrenja za izgradnju koje je sada u Srbiji pet puta skuplje u odnosu na zemlje Evrope, a više od 20 puta u odnosu na članice OECD.

Rešavanje problema građevinskih dozvola unapredilo bi ukupnu poziciju Srbije na Doing business listi i njenu atraktivnost na investicionoj mapi imajući u vidu da smo u više od polovine posmatranih kategorija (pokretanje firme, dobijanje električne energije, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih investitora, rešavanje stečaja) u gornjoj polovini tabele, a u još dve (prekogranična trgovina i sprovođenje ugovora) na sredini.

Najbolje plasirana zemlja regiona u oblasti građevinskih dozvola je Makedonija na 89. mestu koja je napravila do sada najveći skok na listi, a dalji uspon tek sledi jer je prošle godine u toj zemlji zaživeo sistem e-dozvola koji su preuzeli iz Singapura. Sledi Slovenija na 90. mestu, Crna Gora koja je 138. a u našem društvu su Hrvatska na 178. i BiH na 182. mestu.

Kada se u obzir uzmu svih 10 indikatora koje posmatra Doing business lista, kvalitet poslovnog okruženja u Srbiji iznosi 50,8 odsto željenog standarda. To je nešto bolja ocena od ocene koju je ambijent za poslovanje dobio od Regulatornog indeksa Srbije – 41,8. Regulatorni indeks predstavlja kvantitativni, sumarni pokazatelj transparentnosti i kvaliteta zakonodavnog procesa, ažurnosti države u sprovođenju zakona, predvidivosti i konkurentnosti regulatornog okruženja, koji je razvio NALED, uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.