U petak (16.12.) u selu Činiglavci, radili smo poslednje selo u serijalu ,,Napred u prošlost". Kada smo završili snimanje, naš domaćin, Tomica Milić, prihvatio je da zajedno odemo do Lukavice.

Iskreno, kakav je napad bio u komentarima, sklonio sam ih da se ne bi onako drski, uvredljivi, neprovereni komentari ne bi ,,razlivali" dalje i na neistinit način govorili o mojoj ličnosti i radu.

 Naprosto, nisu bili u pravu.

Samo kratko u uvodu. Ta žena, Ljuljeta, kako se već zove više od godinu dana često zove i plače. Suprug bolestan, krov prokišnjava, doživljava neprijatnosti.  Vladica Dimitrov, predsednik Opštine Dimitrovgrad je svedok, u koliko navrata sam ga zvao. Otvoreno, između nas dvojice postoji poštovanje i ja sam zbog toga bio slobodan da sa njim, kao sa dobrim poznanikom, da ne kažem i prijateljem, razgovaram.
Čim je gospođa došla, a znao sam za sve ranije probleme, nisam mogao da ne budem profesionalac, čist i iskren i ne omogućim ženi da kaže.

 To bi učinio svakome od vas!

 Piroćanci me znaju!

..........................................................................

 Posle svega, obećao sam da ću doći u Lukavicu. Tomica Milić, predsednik MZ Činiglavci, nije pošao sa mnom, samo zbog toga, ili ne zbog toga, da se ja plašim da će me neko napasti, vređati, već da bude svedok svega što ću uraditi.

    I, evo šta sam uradio.

Kada sam ušao u selo, nije bilo osobe koja nije znala za ove ljude.

Nazad, prvo skretanje desno, a onda ulica, ponovo desno u brdo!

  Pokazali su mi koja je kuća, ali sam i po izgledu, svemu van kuće mogao da pretpostavim.

 Nastavili smo dalje.

U komentarima bilo je optužbi da su crevom uništavali kuću i puštali glasnu muziku.

 Krenuo sam ulicom. Stariji čovek sa kojim sam razgovarao nije bio u stanju da mi kaže nešto više. Nisam želeo da ga mučim.  

  Na odlasku, iz poslednje kuće pojavio se mlađi čovek. Želeo sam da razgovaram sa njim. Prihvatio je da sklonim telefon. Ha, Tomica je čuvao telefon dok smo razgovarali. Bio je nekako ,,zakopčan" do grla. Kao da ništa ne zna o navodnim problemima. Potvrdio je da su nekada puštali muziku. Njegova kuća je udaljena nekih 80 metara iznad, u brdu.

   I to su moje putešestvije. Želeo sam da svima koji su vređali, omogućim da nešto kažu. Izgleda da nisam pogodio termin. Bilo je već skoro dva kada smo krenuli u selo!

 Nije Vam lako, reče mi Tomica Milić, pomerio sam auto za svaki slučaj. Videli ste.

Ne druže moj, nije mi lako, ali ako novinar želi da bude potpuno jasan i čist pred Bogom, sve ovo je neminovno. Ponekada ne svojom voljom. Ali, posao zahteva.

Tog dana je dr Vladica Dimitrov, predsednik Opštine Dimitrovgrad, baš u trenucima kada sam bio u Lukavici, kao savetnik za medicinska pitanja Devamed grupe, obilazio Polikliniku u Pirotu.

 A, planirao sam da svratim.

 Makar na kafu!!!