Trening utakmica broj 5

Stadion "Dragan Nikolić"

Pirot: Radnički - Radnički (Niš) 0:4

Radnički (P): Vasić, Ilić, Stanković, Ivanov, Gajić, Stojanov, Krumov, Pantić, Đorđević, Prodanović, Luka Petrović (2007);

Igrali su još: Jovanović, Antonov, Stojanović, Denčić, Nakov, Madić, M. Rančić, Luka Petrović (2003), Ćirić, D. Rančić, Krstić;

Radnički (N): Kostić, Veličković, Vidović, Mijailović, Žečević, Krajišnik, Nikolić, Ivanović, Spasić, Mustafa, Jovanović;

Igrali su još: Stamenković, Petrović, Kovačević, Cvetković, Vitas, Jokić, Kanute, Milosavljević, Rošević, Abas, Izderić, Babakar;

Sudije: Marko Ćirić, Dušan Đorđević, Andrija Nikolić (Pirot)

Strelci :

0:1 Igor Jovanović u 28.min.

0:2 Aleksandar Vidović 32.min.

0:3 Damjan Krajišnik 42.min

0:4 Jokic 76.min.

    Poslednja provera za pirotski, trening meč umesto Partizana za niški Radnički.

  Kao i u svakom meču ovakvog karaktera treneri su imali svoje zamisli, zadatke koje su podelili igračima.

  Marku Neđiću bio je potreban ovakav meč kako bi držao radnu atmosferu i igračima shodno tome podelio minutažu.

   Ivica Momčilović je danas na generalnoj probi izveo ekipu koja, nažalost tako je, igra prvi put.

 I dalje nedostaju Denis Ristov i Mata Mladenović, ali se vratio Filip Stojanov, sa kojim je Radnički dobio mnogo, isto koliko gubi bez Mladenovića.

Zvuči čudno, tek, generalku je odigrao kao debitant Nikola Krumov i to samo 23 minuta jer zbog povrede morao je da napusti teren.

 Treneri su rekli dosta toga o igri.

Da dodamo!

 Prvo poluvreme je, što se postavljenih zadataka bilo nekako "punije".

  Jeste superligaš imao prednost, više atakovao, delovao snažnije, ali ne toliko, da nisu i domaći odgovarali, pre svega Vukan Djordjević i mladi centarfor Lazar Prodanović koji se baš dobro nosio sa snažnim štoperima Nišlija.

  Nišlije su već u "šihti", igraju za bodove i nekako je bilo normalno da deluju u svemu jače.

Pre svega, snažniji su, brži, takmičarski već spremni.

 Svesno ne želim da objašnjavam stanje u kojem se Ivica Momčilović nalazi.

 S jedne strane broji dane da kompletira tim da se povredjeni vrate, ali i da "stegne" sve linije tima.

Da nevolja ne ide sama i povreda Krumova koji se sada našao medju onima koje će Momčilović čekati.

I još jedan bitan detalj.

Poslednjih dvadesetak minuta Momčilović je "dao" tinejdžerima.Bilo je lepo gledati njihovu želju da igraju, hrabrost da se nadigravaju , što polako vodi dobrim putem kojim ih je Ivica poveo.

Samo rad, želja i strpljenje!

Bilo je lepo što "nam se Real sa Nišave" vratio.

 Na tribinama veći broj ljudi, a sama atmosfera zamirisala je na prošla vremena.

Dok smo se Pati i ja, sedeći na klupi za delegate, sećali Radničkog u "njegovo vreme" , zastao je Vladica Djordjević, koga je "niški Real" dao kao pomoć.

Nikada neću zaboraviti vreme kada sam igrao ovde. Pune tribine, dobar tim, radovao sam se svakom trenutku u Pirotu. Tu sam postao fudbaler. Potom Radnički Niš, Crvena Zvezda. Ali, sve je ovde počelo. Pirot mi je i danas u srcu.

Eto tako ću da završim ovaj izveštaj.

Možda sam i zbog niškog Radničkog nekako pune duše, ali i sete otišao kući.

Nije bilo ni kiše,  ni kiše golova kako su neki priželjkivali.

Uostalom superligaš je postigao četiri.

Voždovac je neki dan dao osam ekipi iz naselja kraj Niša , pa nije ni tamo pukao fudbal.

Neće ni u Pirotu!

Samo polako!