Čaršijska, rekla kazala, scena u Pirotu ovih dana se uzburkala vešću da će krajem meseca naš grad posetiti predsednik Republike u okviru svoje kampanje „Budućnost Srbije“. Suočen sa različitim komentarima i predviđanjima o mogućem scenariju posete koja sledi, nisam se mogao oteti sećanju na maestralni film „Tri karte za Holivud“, snimljen sada već daleke 1993. godine čija radnja je smeštena u malom mestu u kojem lokalni policajac, po nalogu odozgo, euforično organizuje doček predsednika države dok se njegovi „kontrolisani građani“ ideološki podeljeni u dva tabora, uporno koprcaju pod udarima režima. Ništa manje intenzivno nije bilo moje sećanje i na film „Tito i ja“, naročito na čuvenu repliku Radeta Markovića kojom policajca u kući znatiželjno pita rečenicom: „Mladiću, ima li nade da Broz nekada poseti i naš kraj“? Kad smo već kod Broza i našeg kraja naposletku sam se setio dolaska maršala u Pirot daleke 1965. godine. Bio je to događaj koji se u Pirotu dugo prepričavao.

Uoči posete koja je inače bila usputna, obzirom da je Tito bio na putovanju u Bugarsku, tadašnja Socijalistička zajednica radnog naroda objavila je proglas koji je pozivao celokupnu javnost da izađe na ulice i dočeka voljenog druga Tita sa čuvenom krilaticom „Mi smo Titovi i Tito je naš“. U proglasu je dalje stajalo obrazloženje koliko je u stvari velika želja naroda da dočeka voljenog predsednika i da mu pokaže svoju zahvalnost za sve što je uradio ali i spremnost za nove napore u reformama koje su tek trebale da slede. Legendarni „Plavi voz“ se zaustavio na pirotskoj železničkoj stanici 27. septembra tačno u 11:50, a Tita je prvi sačekao tadašnji predsednik opštine Ljubiša Zlatković, dok je u ime omladine buket cveća uručila devojčica Nadica Đorđević. Svečana povorka je išla ulicom od železničke stanice prema centru grada, a hiljade ljudi su bili raspoređeni duž cele trase. Najveća gužva stvorila se ispred kafane „Ladna voda“ gde su bili učenici OŠ „Pavle Krstić“ (današnja škola „Sveti Sava“) pa je Titov vozač jedva provukao otvoreni automobil kroz masu dece koja su želela da priđu što bliže predsedniku. Celokupna poseta trajala je nešto više od dva sata i bila je pravi primer dobro režiranog masovnog izražavanja političke volje koju je proizvela sistemska propaganda, uniformisan školski sistem i do egzaltacije razrađen kult nepogrešivog i svemoćnog vođe.

Sličnom, možda ne u toj meri pompeznom događaju Piroćanci su prisustvovali i prilikom posete Pirotu od strane Slobodana Miloševića septembra 1990. Godine kada je održan veliki miting u Berilovcu pored tada tek otvorene Hidroeletrane Pirot. Geslo pomenutog mitinga bilo je „Srbija moderna država“. Šta se tokom narednih godina sa „modernom Srbijom“ desilo svi dobro znamo.

Nakon evociranja uspomena na doček najvećeg sina naših naroda i narodnosti, ali i na doček njegovog adoptiranog političkog naslednika koji je iste narode i narodnosti uveo u građanski rat ostaje nam da dočekamo „Budućnost Srbije“. Možda bi bilo najprikladnije da istu sada sačekamo u centru grada, obzirom da ne dolazi „Plavi voz“ Kako stoje stvari, reklo bi se da su karte iz naslova overene, mesta popunjena, a šta smo posle svega naučili teško je reći.

Davor Lazarević, istoričar

Redakcija se ogradjuje o stavove autora Kolumne, smatrajući ih njihovim ličnim javno izrečenim ocenama ili razmišljanjima .

…………………………………………………………

Pozivamo zainteresovane koji žele da na našem Portalu objave svoje mišljenje da nam se jave ili tekst pošalju na mejl plusradio010@gmail.com