Čekao sam mrak da bih video porodicu Panajotović!

  Nije igra reči, tako je!

   Tražio sam dugo gde je Knjaževačka 92.

    Za vas koji ne znate, a idete putem Pirot - Temska – Kalna itd. To je tamo ispred prve krivine.

 Za neke to je regionalni put, za ove ljude Knjaževačka ulica.

   Krenuo sam, jer je Jelena Panajotović, snajka u ovoj porodici, juče pisala:

 U odgovoru Jeleni obećao sam da ću oko devet biti tamo. Ostavio sam košarku, Srbija – Filipini. (kako su igrali nije mi krivo)

 Jelena se pojavila, vodeći dvoje male dece.

   Potom su došli svekar i ćerka u porodici Panajotović.

 Priča je nastavljena.

  Otac, kao pravi domaćin, odveo me do kuće, a potom ispratio do parkinga gde me čekao “žućko” otvorivši “četvore oči”!

    Dok sam se vraćao i od rampe ka gradu ušao u osvetljene ulice, bi mi loše. Neko razočarenje. Gde sve žive ljudi i kakve li sve muke imaju, a da se ne zna. Ne znam od kakvog sam materijala napravljen, ne znam Zorica i Paun da li su me kasnije tako usmeravali, tek, sve više shvatam da me uznemiravaju  muke ljudi i da ostavljaju trag. Sve više smatram da treba da se samo time bavim!

  ........................................................................................................

 Šta sledi?

Razgovaraću sa Bojanom Ivkovićem, uvek predusretljivim i spremnim za saradnju. Uporno zovem, u toku su sastanci. Javno privatno partnerstvo! Zoran Nikolić mi je rekao da je u tom delu naselja Radin Do radjena kanalizacija. Dokle je stigla, proveriće.