Nikada nisam priznavao ono "u mojim godinama"! Nekako sam život razumeo i još uvek pokušavam da je tvorevina puna izazova i da čovek u svakom trenutku treba da traži ili od sebe zahteva da nešto pronađe. Da bude drugačije !

 Nisama priznavao i ne priznam i dalje ono "kad dodješ u moje godine",  jer smatram da ti isti izazovi moraju da traju bez obzira šta vam piše u dokumentima koje "vadite" na šalteru Policije.

Svaka šetnja, svaka prva reč koju otkucam na ovom "izubijanom" lap topu, za mene su život, veoma bitan momenat života.

 I svemu se radujem.

 Život je, verujte mi – radovanje. Samo ga tako gledajte i stalno ga umotajte u ljubav, i stalno tragajte za nečim novim, biće vas mnogo duže.

  Ova  "Kamera" nije slučajano . Proizvod je upravo svega prethodnog što sam rekao.

 Šarenoliki mozaik detalja koje sretnem, zastanem i kažem sebi, neka ovo ostane zabeleženo  kako beše ono "jednoga dana kad mene više  nema…” ( Da sad je - za Tea kapitena)!!

 Evo šta mi je ovih dana zaigralo u očima i zbog čega sam obično zastajavao da snimim, a ljudi oko mene me s čudjenjem gledali i pitali se

Šta li ovaj stalno nešto snima?

Stvarno.

Evo bez reda.  Inače ova "Kamera" stara je 4-5 dana !

 Koliko li je snage, drskosti, nevaspitanja bilo potrebno?!

Sutradan su dobri i vredni ljudi iz Komunalca taj isti park uredjivali, sadili cveće, kosili travu i kupe vratili na svoje mesto.

Kej je naravno naš život. Kej i Nišava, kao brat i sestra. Kej je moja inspiracija.  Sad je moderno da dame šetaju one bele male kučiće, jedan sam čuo zove se Maks, drugi čekaju da zadrma plovak, bake izašle na "konferenciju za bake", mlade mame šetaju decu,  neki se kupaju, mada vreme nije.. A Nišava mala, plitaka. Ovi iz HE ćute. Da li je remont u pitanju, rekao bih da je tako, tek nekoliko dana ostavili nam reku. A ono za baksuz padoše kiše letnje.

Jedne predvečeri, vraćajući se onom desnom  stranom od Golemog mosta, nisam mogao da odolim. Sumrak. Sunce ode iza Belave, Sarlah…

 Uuuh, zaboravio sam. Ovo je najstarija sprtska disciplina , podavno "basket na Šup". Tradicija.

Kad je već igra, evo, još lepše. Možda zbog toga što su u pitanju dečica. Mnogo LEPO.

 Snimajući klince, upao mi je u oči, ogroman grafit.

 Čitajte

Ovo je nekada bila dobra ideja. Otvoriše i… Posle dođoše da daju vakcine , a sada. Zaključano

 Senjak je naša uspomena. Asfaltirana je ulica. Pitaše me ljudi dok sam snimao:

A zašto ova do nje nije ! Ne znam ! Pitaću ! Valjda beše Čika Jove Zmaja !

Pošo sam kroz našu Ulicu, Novosadsku. I dalje slepa ulica. Kada će ova oronula kuća da se sruši. Ili čekaju da padne…

Pored stare škole Vuk Karadžić prolazim stalno. Ovog puta sam zastao

Zadužbina. Nekada su imućni ljudi ostavljali gradu. Za generacije. Pogledajte i ovo je zadužbina

  Izašao sam na Trg.  Negde oko sedam. Polako se puni. Lepo

Bacio sam pogled "u visine", radi se Dom JNA uveliko !

  E, ovo sam zboravio u ulici Ćirila I Metodija radi sada radi ,,Kubik trans,,!