Da li zbog čestih kiša, čak i snega, trodnevnog boravka na Zlatiboru, ili mi duša nije htela, tek kamera je do subote prošle mirovala.

Po nekoj ustaljenoj navici, u subotu sam krenuo "u pohode". Krenuo sam da zapažam neke detalje, u povratku. Tamo od onog tragičnog  ispusnog kanala, sve nizvodno.

Naravno da nisam zaboravio ni "nesrećno" Gradsko kupalište, nisam išao unutra, neke prostore pored pruge koji godinama tako stoje u korovu... Drvored mladi koji je krenuo. Da ne objašnjavam, evo

.............................................................................

To je to. Na onom zidu neko je napravio nešto kao mural, Novak Djoković. Kome je to smetalo ne znam, tek pogledajte, čija li je to ruka?

....................................................................................

Teniski tereni, Saobraćajni poligon, ona teretana na otvorenom. Sve čeka u tišini. Samo da ode ovo ,,zimsko proleće".

........................................................................................

Bazen mi je uvek skretao pažnju. Od onog ,,zagrevanja" ili "generalne probe" za otvaranje, prošlo je dosta vremena. Uvek pratim promene. Voda u Bazenu stoji, ograda gde sam ulazio je zatvorena, ima nekih novih detalja, ali još uvek nije sve "finite". Čak i oko ograde spolja, neuredno. Unutra nisam ulazio. Onaj prokopani Kej je sada ,,stegnut" kosinom od kamena, valjda su tako rekli da može. Evo , pogledajte

  E, a ovo ću posebno. Baš mi bilo žao. Predivne jelke koje su zasadjene žute, suve, nisu uspele, ili, tek evo. Možda nadležni nisu skoro svraćali.

................................................................................................

Nastavio sam pored škole Osmi septembar. Ima dece i roditelja. Nešto se unutra događalo. Na predivnim terenima duginih boja, deca su igrala košarku. Prošao sam ulicom mog detinjastva, sve sam to pokazivao, ništa se nije poromenilo, nikla na ćošku još jedna lepa zgrada, nestaju stare pirotske kuće, izašao na glavnu ulicu

Prolazim često, ponekad baš ,,nacenterim" gde ne treba i upotrebim neku našu sočnu! Ovoga puta nisam. Narod me gledao , šta li ovaj sad snima. Pešački prekaz, pa šta. Dok sam snimao, pitao sam se da li je neko od ,,puravelnika" kako ih je zvala moja pokojna baba Ljubica, ovde nekada , kao ja, ,,pogodio" baš ovu rupčagu. Jedino ako je auto bilo državno.

 Dakle, kad  upalite bazu, dve lopate I malo želje i zatvorite rupčagu u centru grada. Mada, ima takvih i sličnih rupetina još.

Nastavio sam dalje.

Ne mogu, a da ne pitam po sto prvi put, šta ćemo da radimo sa ovom predivnom zgradom u centru grada. Čekamo da se raspadne! 

Prošao sam desno kraj Sindikata i banaka i snimio Dom vojske i još jednom se pitao šta čeka onaj ,,zeleni kvadrat".  U to što pričaju ne verujem.

.............................................................................

Svratio sam  kratko do Redakcije i po običaju vratio se na trg tu desno ispod Veznog trakta.

Fontane proradile, u onim tezgama, da li su to ili ,,kućice" već se "rascvetala" narodna radinost.

Bilo je negde oko dva. Ljudi su već krenuli kućama. Porodični ručak. Ispred kafića sve manje gostiju. Dom Vojske se radi. Polako, ali valjda sigurno.