Pokušaću narednih pet, šest dana da pobegnem od sebe. Da se sakrijem kako bih sakupio snagu za ono što me čeka ovog leta.

To mi je predložila moja doktorka. Poneću i Asenov čaj da na čistom vazduhu sakupim snagu.

Ovo što se događa, ovaj pritisak se teško izdržava.

 Danas smo Rea i ja krenuli najpre gradom, potom Kejom sve tamo do ,,pirotskog mora".

Najpre predvni Park LEAP (čestitke Komunalcu) a potom Kej. Lipe, ali i neki pokošeni delovi, a drugi nekoga čekaju.

Sve to povodom 100 godina izgradnje!

Još jednom sam snimio onaj, da li je to mural, Djoković sa skrnavljenim delom lica.

PO KO ZNA KOJI PUT MOLIM AUTORA, SPORTSKI CENTAR, ILI OVA DVA KLUBA KOJI SE TAMO GOSPODARE, DA NADJU AUTORA, AKO JE I NJIMA, KAO I MENI, NEPRIJATNO!

......................................................................

 Šta da radim? Morao sam. Možda ću da ugrozim ova priznanja o GRADU PIROTU, ali, sve dok je ovako, džaba nam sve.

Pogledajte! Najpre Gradašničku reku

Potom ono ,,večno smeće" koje je sad nikada gore. Na kraju, ili početku Dečanske.

 U podnožju Keja, kod Pešačkog mosta ponovo smeće! Sad nisu jorgani!

  Pozivam ovako javno Bojana Pešića da konačno objavi da li su komunalni inspektori otkrili počinioce. Najpre ona grozna creva, bubrezi ispred Bazena. A potom, evo i sve ovo.

Aman bre ljudi dokle više?

Kažnjavajte, da zaista bude grad sa ovim svečanim titulama.

.........................................

Moj prijatelj Slavoljub popodne je prošetao pored Nišave. Nadolazi 

........................................

Za kraj, ovo sam zaboravio. Ove stepenice sam snimio na izlazu nekadašnje Robne kuće.

Kad je uređivan ovaj deo Trga, ovo su izgleda zaboravili.