Volim te stare Piroćance. Izumiremo polako , nesvesni da smo živeli brzo, prošli kroz različita vremena i gradili neki svoj ugled. Gradske stare, pirotske porodice uvek su imale svoje karakteristike. Bili su to vredni trgovci, radnici, studenti, političari. Bilo je uspešnih gazdi drugačijih manira.

Nada Avžner!

Ime i prezime dovoljno govori.

Znam joj porodicu “bebljini”, znam generacije. Uvek se govorilo s ponosom.

 Zašto Nadica, kako je ja zovem?

 Bila je veliko ime u muzici, to kako je ona pevala bilo je nezaboravno. Tu se rodila ljubav s Marjanom, koji je nažalost prerano otišao.

 Nada je kao direktorka Komunalca rascvetala grad, vodila računa o svakom cvetu. Boban Tolić je učio dobru školu i sada je odličan naslednik.

 Zašto Nadica!?

Sreli smo se u subotu  u kasno popodne na keju. Sunce se polako šćućurilo iza Sarlaha.

Čitam  Nešo. Pratim. Šetam stalno. Uživan u svemu što smo godinama radili. Boban je odlično organizovao ekipe.

 Volim tvoju kameru ne miruje !

 E , Nadice ovo je za tebe , ali i za sve moje drugare, prijatelje van Pirota, ali i sve naše Piroćance koje zajedno srećemo na keju i kojima je milo što je sve tako lepo.

Evo najpre, da tebi i svima koji otvaraju ispričam nekoliko pričica. Nedelja, 22. maj. Izašao sam od kuće, kroz D.Tucovića, u školsko. Prvo što mi je skrenulo pažnju to je neprevaziđeni miris jasmina, crvene ružena na ogradi Prvomajskog cveta. Osećam, da će tvoja ruka biti potrebna ovde.

 Javi se !

Idemo.

Četiri priče, tekst nije potreban

……………………………………………………………………

Jedan dečkić mi je skrenuo pažnju. Kada je ljubav u pitanju. Dovoljan je sam sebi.

………………………………………………………………………

Baš je opeklo. Bežim. Usput, nisam mogao,  da ne “ukradem”  jednu granu jasnima i ne zaronim u cvetove.

…………………………………………………………………………………

Bilo je sve ovo, u subotu i nedelju u rano prepodne!

U nedelju sam imao isti program. Samo na onaj “glavni” kej. Bilo mi je čudno. Jeste bilo oblaka, jesti bilo i vetra. Ali gde je ovaj narod? Pobegao da roštilja, kao ja u Toplom Dolu prethodnog popodneva.

………………………………………………………………………………………

Istog dana, ali popodne, pre nego da osvoji titulu prvaka odšetao sam da vidim Diku, izložbeni paviljno E Miroljo, i nastavio do Mlekare.

……………………………………………………………………………………………………

  Tu na ogradi Mlekare video sam nešto što mi je pokazalo koliko su biljke jače od  svega.

Pogledajte!

………………………………………………………………………

 Nedelja oko jedan. Žućka parkiram na novom parkingu iza zgrada u Branka Radičevića.

 Od Keja do parkinga i nazad napravio sam video vest.

……………………………………………………………………………………………………..

Moraću Banetu da se izvinim, ali ne prija mi više “vazduh”! Zagađen!  Mnogo brate izduvnih gasova. Smetaju mi za osetljivo “uho, grlo i nos”.

Prošao sam inkriminisani deo i pored semenkara popeo se na vezni trakt.  Ljudi da li je moguće da ovo postoji?

 Baš me čudi da li neki komunalni inspektori prolaze tuda. Ima ih dosta. Sanitarni, ekološki…

 ………………………………………………………………………………………………

Začudjen, tražio sam mesto gde ću da se skrasim. Umorio sam se, fizički, psihički...

Prvi kafić, tišina, jedan dečko sedi na visokoj stolici. Nisam video kako se zove. Cedjena narandža i parče limuna s vodom. To pijem.

Sa terase dobar pogled na legendarni deo, dole na još legendarniji Dom Vojske. Odeon odoleva, Dom vojske će uskoro “pod nož”. Vreme je

……………………………………………………………………………………………….

  Eto Nadice, za tebe, za sve one koji vole ove naše lepote i reaguju kao ti i ja kada nešto nije dobro, bilo je to sve.

 Znam da će  moji drugari iz detinjstva, koji takodje  čekaju nešto ovako, polako da gustiraju.

 Ipak, bio je ovo samo jedan vikend i još jedna kamera!

 Vidimo se, ljudi na Keju !

,,Nema si  ga  bolje”!