E, sad, kada je za kritiku onda je za kritiku. Kada treba pohvaliti, evo nas, činimo sa zadovoljstvom.

……………………………………………………………

Nedavno smo vam pokazali kako izgleda naša zastava koja, se, ne mogu da kažem vijorila, jer je od nje ostala krpa, na Kaleu.

Danas, kada sam se vraćao s posla, imao sam šta da vidim. Lepa, nova, prava srpska zastava na Momčilovom gradu.

Ko je postavio, bravo. To isto mogao je i ranije!

……………………………………………………………………………

Sa Keja, da bi izašli sa pazarske strane na trotoar kod Gazele, morate da se penjete uskim stepenicama. Do nedavno bile su u korovu. Korov je pokošen, ali je ostala zemlja na stepenicama. Kada je kiša, veoma lako može da  se sklizne.

Bobanu Toliću bilo je potrebno malo vremena  i ono, 1. jula, kada sam tuda prolazio, bilo je sve super. Bravo!

………………………………………………………………………

Ponovo Kej. Ali sa suprotne, tijabarske dtrane ispred Golemog mosta i nekadašnje kafane istog naziva. Nije moglo da se prodje od žbunja. Tu na stepenicama u granju sedeli su mladi ljudi i ispijali pivo. Tu u žbunju, ne retko, rešavani su fiziološki problemi!

 Tuda prolaze i majke sa malom decom, stariji ljudi.

Predveče, danas, kada sam krenuo "po zdravlje" imao sam šta da vidim. Bravo direktore!

Zahvalni naši sugradjani sa Keja na tijabarskoj strani!

……………………………………………………………………

Na kraju! Napraviću malu digresiju, ali ću kazati šta mi je na umu!

Moj pokojni zet, Ljubiša, najbolji čovek na svetu, kada je moj unuk Andrija, koji je inače bio pravi nemirko, bio "miran" govorio mu je

Kad si dobar, onda si k’o med!!

Aluzija! Ovi kada su dobri, nisu kao med, ali su dovoljno dobri da ih pohvalimo!  Nadam se da se neće "uobraziti" i da će nastaviti tako!

Uostalom, zato, pored ostalog služe mediji da ukažu, isto toliko, koliko postoje i ovi koji  nisu  baš kao "med", ali kada reaguju "na dobro" onda su okej! Zar ne!?