Prošlog vikenda sam kamerom (Samsungom) obilazio život.

U ponedeljak u noći spoznao sam, bez obzira na sve, da se fizički bol (pesak u bubregu) uz sve muke može nekako da izdrži (Hitna pomoć je pomogla) uslovno lakše, da je onaj drugi bol koji ljudi zadaju, sva ona gomila svega što oni rade li ne rade, teško može da se izdržava.

Pogotovo ako se čovek bavi časnim poslom, gde je dužan da bude uporan u teškim slučajevima koji su se dogadjali (Kovid i Bolnica, Kovid I Dom zdravlja, Radnički I Čukarički , Svinjska kuga, smrt devojčice i momka iz Avganistana, Blato i Izvor pod vodom ).

Da ironija bude veća, cinizam šta li je, od ovih dogadjaja mediji u Pirotu bežali su "ko djavo od krsta" i dan danas za njih ne postoji. To je taj "pesak u bubregu" !

…………………………………………………………………………………………………….

U subotu sam posle kanala , kiša je bila, krenuo Ulicom Nišavski odred. Znam da mi je Slaviša Svilarov rekao da je ova ulica jedan od budućih zadataka.

Ušao sam u krivinu, veoma opasnu.

Muzika se nije čula iz okolnih romskih kuća. Vreme je ručku još malo, svi su na okupu.

Iz krivine pravo na česmu. Zovu je ,,Strošena češma,, ili ,,Ciganska česma". Uvek kada prodjem poželim da pokrenem da se nešto uradi. Dva, tri puta sam već sa Zoranom Nikolićem, direktorom Vodovoda i kanalizacije razgovarao.

Zvao sam Zorana Nikolića, znam mu vreme, džogira Kejom, često smo se sretali u ovo vreme.

Predusretljiv kao i uvek rekao mi je da zbog otežanih uslova za saobraćaj, predlog je da se česma izmesti izmedju zgrada. Javno preduzeće za planiranje i izgranju je krenulo u projekat, Vodovod je raspisao tender za zidarske radove.

Zamislite, niko se nije javio. Neće ovi "veliki"  da rade "male" poslove. Znam Zorana Nikolića dobro, rešiće se ovo. Sećam se da sam često pisao o česmama, kao i drveće, duša grada. Čuvajte nam dušu!

………………………………………………………………

Kada sam ono prošlog petka išao u onu poslednju ulicu na starom putu prema Gnjilanu, da Laze Lazarevića se zove ulica, dok sam čekao čoveka ispod nadvožnjaka, skrenule su mi pažnju zastave na jarbolu.

Morao sam da slikam. Jeste da je EPS velika srpska kuća, ali baš zato što je velika i državna zastava treba da ima bude ispravna. Postoje kazne za to.

………………………………………………………………

U ponedeljak pre podne kada sam krenuo na posao, kod zgrade JP "Vodovod i kanalizacija" video sam detalje koji su mi  "poželeli dobro jutro". Stado ovaca "marširalo" je ulicama grada.

Moj zet Nikola, njegov otac Slavoljub i sestra Milica, kada dodje iz Beograda, obično pohode Staru planinu.
Kako je Nikola opskrbljen profesionalnim aparatima, a Slavoljub mi telefonom, kada šeta, šalje intersantne fotgrafije, nije bilo teško dogovoriti. Evo njihove "produkcije" !
Malo uživajte, a potom …!

A potom, ono od čega "vata jeza", strah vas obuzima.

A put, put širine ne veće od tri metra, a rupa do rupe. 

Šta ovde da dodam što niste znali. Finansira se Projekat sanacije. Imam utisak da je, ipak, put preko Zavojskog jezera, glavni favorit.

………………………………………………………………

Moj prijatelj Slavoljub rešio je i da hvali. Šetajući danas Kejom, video je čist Saobraćajni poligon, nema pasa lutalica, nema "divljeg azila", teretana na otvorenom uredjena.

Bravo!

Kada sam maločas seo da pišem, posle četiri dana, stigle su mi na vajber (ja pišem tako) zagorčale su mi ovo veče. To je ono odozgo, što više boli od peska u bubregu.

Kome to pade napamet?

Čija to ruka krenu, počupa tek posadjene lale?

U čijoj se to glavi "rodilo"!

Dokre bre više vandali…

I to sve u centru grada, na Trgu. Ni 24 sata nisu izdržale.

Vladane Vasiću, formiraj "komunalnu policiju po glavi stanovnika" valjda ćemo nešto promeniti.