Kameru obično radim ponedeljkom, posle vikenda kada imam prostora da šetam. Doduše i bez te šetnje, često, mada retko idem gradom, vidim po nešto što skrene pažnju ili izazove neki dilemu. Uz to, ima i vaših predloga i poziva I tragom toga, takodje, po nešto pokažem.

Cilj  "kamere" je da vas nekada opusti nekim lepim fotografijama (mada ja nisam fotograf i nemam one aparate s dugačkom njuškom, ali moj S22 za sada dobro i vidi, čuje i pokazuje) .

 Ono što pokažemo, a što treba menjati, popraviti, nešto novo uraditi, smatram da može da posluži odgovornima. Kao i ono, gde ponekada nešto i kritikujemo.

 Sve je život!

 Dakle, ,,kamera" je neraskidivi deo života!

 Krećemo!

Hajde, ovo je ,,taze" od maločas. Pitali me ljudi zašto i ovde nije parking. Zašto to stoji ovako!? Preneću vaše pitanje.

..................................................................................

Kada smo već tu u centru. Pre neki dan sam šetao trgom. Radi se Dom Vojske. Nezvanično znam ko radi. Tek okrenuo sam ceo krug. Table nigde nema. Da li gradjevinski inspektori ovde prolaze? Snimio sam sve četiri strane ,,sveta"!

..................................................................................................

   U poslednje vreme, retko trgujem u onoj velikoj trgovinskoj kući, tamo iza naše bivše redakcije. Prošle subote sam svratio.  Tamo se  umesto zatvorene pijace, sada gradi sajamski proctor, tako ga zovu.

 Tamo je bila table. Bila je i dinamika radova. Moja "slaba matematika" kaže da su rokovi istekli! Ideolog  ovog projekta se ne oglašava!

...................................................................................

 Skačem sa teme na temu.

  Ova nezavršena zgrada je spomenik jednom vremenu. Predlažem, da se ,,ogradi" dovede jedan znalac koji će turistima pričati priču o prošlosti početak priče bi bio:

 Bila jednom jedna velika Gradjevinska firma i zvala se ...

 E ovo je spomenik toj firmi i tom vremenu

..........................................................................................

  Kako sam se obradovao. Vraćam se sa Stadsiona, igrali su ,,klinci". Čujem rad mašine. Zastanem, kad ono zvuk dopire sa Otvorenog bazena. Zastao sam, gurao ruku kroz žice da snimim. Neki ljudi su hodali po dnu i nešto gledali, neki su i radili. Da li su ,,kupali" bazen ili proveravali dno. Ništa ne znam. A neće niko ni da kaže. Ali biće valjda.

....................................................................................................

Srete me ,,jedan čovek" pozva i pokaza. Paune snimi ovo i pitaj ko gradi, kakva je namena, da li ima dozvolu? Tu je moglo da se napravi nešto za decu. I ja snimim. Pitaću, naravno , da odgovorim na sva tri pitanja.

......................................................................................................

Zove me u petak jedan roditelj. Dete ide u osnovnu školu u centru. Pita koja je sad funkcija uniformisanih lica? Ima ih i saobraćajaca i onih običnih. Ne znam druže. Neko im je rekao da tako stoje.

Dok oni stoje, vrata škole širom otvorena. Kada sam pokušao da ih slikam, dve dame brzo odoše u dvorište. Inače, izgleda ne vole slikanje, uvek mi okreću glavu. Inače to rade često.

...........................................................................................

I kada sam već bio na trgu, često tu prođem, "ustalasao" se pločnik. Uvale... Da li je tako planirano, da bude ,,šarenilo nivoa" ili tu propada... ne znam. Ja snimio, oni neka provere

..................................................................................

Ovo je Panta ,,ljubimac" stranih novinara i domaćih  tezgaroša.

................................................................................................. 

 Rekoh da sam u subotu gledao klince. Prošao sam Stadionom. Snimio sam nekoliko primera. Mene je bilo sramota. Njih ne znam !

...........................................................................

Ovo je bez komentara. Čeka da se ,,raspali" baza!

I za kraj, ima još nekih detalja, ali ostaviću za drugi put. Žurimo.

 Da završim na najlepši način.

Poklanjam vam prvi mak koji se rasvetao. Tu na početku keja od Gradašničke reke prema Golemom mostu.

Crveno na radost. Za sve zaljubljene. Obično se ovde prvi cvet pojavi.

Uskoro će, ako već nije jasmin! Uhh!

........................................................................................

 I da se pohvalim, moj mali pas vučljak, moj najdraži prijatelj, ima četiri ipo meseca, u subotu je prvi put ,,izašao u grad". Bili smo u šetnji, svuda. Bio je dobar, mada sam se baš plašio.

 Menja mi život polako.

Evo je. Rea N Paunović, tako je Sonja zove !

..........................................................................................

Još jedna opomena! Ljudi sa fb stranice "Džoni",  koji brinu o psima, poslali su mi jutros na mejl ove fotografije.

...........................................................................................

Da vas pozdravim. Širom su vam otvorena vrata, mejlovi, telefoni, fb... Tu smo!