Ovo je nastavak serijala o našem bogatstvu. O Nišavi, o Keju, o nečemu što imamo u centru grada i čime se dičimo! Interesanto da malo ko ne reaguje. Da li zato što neće, jer smo mi objavili, ili to još uvek nije stiglo na red? Ili se neko od vas ustručava!?  Ali, nekako se odgovor nameće. Ne zbog nas, zvog vas koji  bi trebalo da budete zainteresovaniji. Kao Piroćanci.

Evo druge teme u Serijalu koji će se zvazi ,,Bogatstvo u centru grada"!

Prošlog vikenda sam u subotu i nedelju prošao, ima desetak kilometara. Od uliva “mladje sestre Bistrice” u Nišavu sve tamo do kraja Gradskog kupališta i Kompenzacionog bazena. Mnogo sam toga video, primetio. Juče smo objavili prvi deo.

.....................................................................................................

Nastavljam. Pirotski, kako sam se šalio “kejevi”, ima ih, dao Bog!

Srećan sam jer je vaše reagovanje bilo izvan očekivanja. Komentari, veliki broj pregleda, sve to ide u prilog našim očekivanjima, željama, zašto da ne da čuvamo lepotu koju nam je Bog podario.

U nedelju, 17. maja oko podneva, bila je neka sparina, sunce nikako da probije oblake, “preskočio” sam, prugu i krenio desnom obalom Nišave. Kanal HE Pirot i Kompenzacioni bazen, drvored  se “otrgao” sve dalje prema Poljskoj Ržani. Bogatstvo.  

Da podsetim, radnici Komunalca krajem 2018. sadili su stabljike.

Evo kako je to izgledalo u nedelju. Drveće ozelenilo, tu i tamo po neko se “bori” da ostane u životu. Pamtiće se, hroničari će zabeležiti, da je te 2018. godine, u vreme Vladana Vasića, gradonačelnika i Bobana Tolića, direktora JKP Komunalac,  gradjen još jedan pirotski Kej i drvoredi.

Tu na tom keju do Kompenzacionog bazena, pored Nišave, kao da mi se otvorila duša, osvrnuo sam se oko sebe. Bio sam oduševljen. Lepota. Tamo Sarlah, svuda pirotska kotlina, tamo desni obronci Stare planine. Pirot se “ušuškao” i uživa li uživa. Samo da povremeno i mi malo duše damo!

Nastavio sam dalje! Snimio sam Kompenzacioni bazen, vratio se nazad, prešao Železnički most, setio se prošlih vremena.

Kada sam stigao do kraja Keja pored Kupališta, sišao sam da se “vidim” s Nišavom, da malo proćaskamo i vidim šta su pre neki dan uradili radnici Regionalne deponije. Ovaj deo dobili su u zadatak.

Jesu ljudi uradili. Medjutim, ima tu još mnogo posla. Korito Nišave je na obalama svo u korovu, šiblju, vrbama, nešto slično, kao tamo, kod Prvog maja!

I tu sam, pred odlazak, ponovo otvorio dušu! Pomešana su mi bila raspoloženja. Jeste treba tu dosta posla i para, ali kada se jednom uradi, a kasnije održava, sve može da bude lepo. I još nešto, zar ne bismo mogli, kao nekada, ono “društveno koristan rad”. A imamo, dao Bog brojne gradjevinske firme. Zar oni ne bi mogli da očiste korov iz Nišave? Kao dar svom gradu!

Makar da bogatstvo u centru grada, od Kupališta do Bistrice sačuvamo.

Sutra još tri priče o našem bogatstvu u centru grada!

Vaš komentar!?