Varljiva neka jesen. "Metnula se na ljudi", govorila je moja pokojna baba Ljubica. Pametna mi baba bila u pravu.

E, počinjem ovu bajkovitu reportažu!

Bilo je to juče…

Ono, toplo sam se obukao, onu zelenu vetrovku, kapuljača i - idemo!

Odlučio sam se za nešto dužu turu!

Radni naslov - "šetam i snimam"!  Znam za ono, beše serijal.

Hodam i/ili pišem. Zapisujem sve misli, osećaje prenesem na papir, vrištim, pustim da se isplačem.... Molim se, meditiram.

I krenuo sam!

1.

Poligon. Beše nedavno neko od "onih" medija objavio slikovitu priču o uređenom Poligonu. Bravo!

Nije mnogo vremena prošlo.

Poligone, poli-gone!

2.

U poplavi raznoraznih klubova i klupčića, čuo sam da su se pojavili i golferi. Ržanci se hvalili.

Ma koja ste vi sela, "mi si imamo i golfovi"! Nasred selo, na igralište. Uzeli neći motke i šibaju loptice.

Drugi Ržanac odgovara:

Ma jok, bre. Tova dok đi ne udome. Tamo 'zad tenisćiti tereni!

I juče, snimim ja po sedmi put tu šumu, prašumu i mislim se, o Bože blagi, kako je onima kojima će uskoro ovde biti moderni tereni za golf!?

I snimim ja to, da znate gde!

Čije li je ovo, šta li će "bidne"?!

 3.

Nastavljam put zabrinut za sudbinu ovog nazovi sporta, koji vidim igra i Tramp. Ako može gosn. "precednik", zašto ne bismo i mi?!

Prelazim preko pruge.

Puca vidik preda mnom. Pirotsko more!  Kad se setim kako ga je jedna novinarka regionalne, napućenih usana, sa zadovoljstvom zvala.

Pirotsko more. Sačuvaj Bože i sakloni!

Evo ga.

Ništa vise neću da kažem. Mi smo najbogatija zemlja na svetu, šta sve "vrljamo"!

4.

Zastao sam kraj kolibe, straćare Jovana Tomanovića. Hteo sam da pokažem gde je legenda pirotskog sporta živela i nažalost prerano završila svoj život.

5.

Nenad Đorđević više nije direktor Sportskog centra. Uradio je čovek toliko toga, a imao još hiljadu ideja.

Šetajući, nešto me dole, na Nešu podsetilo.

6.

Priznaću vam cilj!

Ovih dana divio sam se ministarki Sari Pavkov. Mlada osoba, zaista vredna, preduzimljiva. Kada sam je zvao pre neki dan, iz Kabineta su rekli:

Ministarka je na putu ove nedelje!

Zvao sam ponovo. Rekli su da i njima pošaljem mejl.

I… dok sam čekao, otišao VV u Beograd. Potpisao basnoslovni ugovor na 250 miliona. Rešiće se ono brdo od deponije iza Tigar tajersa.

Bravo Saro, Ministarko!

I dok sam ja išao na "ostvarenje cilja", prošao sam plavetnilo "našeg korova, ovaj mora", i zamislite, iako nisam neki, zapevao, od muke ili…

Hej Saro, skoči i dođi u Pirot…

Sećajući se one navijačke pesme:

Hej Pavkov (Pjano), skoči daj gol glavom…

7.

Haos, tako sam nazvao ovo što sledi. Ako nisam u pravu, onda okej. Setio sam se onog romana Henrika Sjenkijeviča.

Tu je i polomljeno stablo:

7.

Sakrio se čovek između žbunova, da pokuša da iznenadi neku ribu. Ni Nišava, kao ni ljudi, ni vreme, više nije kao što je nekada bila.

A ni riba, ni dobra, ni loša, ne "trza"!

8.

Kraj! Odlazeći, želeo sam da vas pozdravim. Da ostane nam  kao "lepa uspomena"!

A sada, foto.

Odlučio sam da ih ne potpisujem, jer svaka slika bez reči šalje neku poruku!

Uživajte.

Moj Samsung S25 nije za zezanje. Jeste da nije dron i ne snima šetnju onih koji ne žele da blokiraju, onako u trku kao da je čavka snimala, ali je vidovit.

Sve vidi, sve čuje i nikom ne namiguje!

Pozdrav svim Piroćancima na svim meridijanima ove kugle.

Uživajte, kamera je vaša nada.

Bolje mesto za Istinu! I hoće i ona Srbiju, voli je!

A i uči, "mnogo znaje"!