Pun neke nade i sećanja o prošlosti, juče napisah tekst kojim sam želeo da podstaknem sve one čestite koji vole fudbal, da se uključe u veliku akciju vraćanja prave igre na našem jugoistoku.

Naš vođa, naravno, treba da bude niški Radnički!

Da li je subotnji dolazak, ili povratak, "Reala sa Nišave" u Pirot, pokrenuo razmišljanja o konačnom preokretu u razvoju klubova na jugoistoku Srbije?

Dok sam pisao, pokušavao sam da ovaj Radnički, naš pirotski, ostavim po strani. Sve verujući da će biti bolje...

'Ajde, bre, ti zoveš druge da krenu pravim putem, a ne vidiš svoje, sam sebe sam prekorio!

Ponavljam u subotu mi je bilo drago, došao je "Real sa Nišave".

Lepo je što je ponovo u Pirotu zaigrao "niški Real"! Vratio nam je setu, ali i nadu da će i njima i nama biti bolje!

Deluju kao pravi Klub. Kompletna svita oko trenera Marka Neđića, došao legendarni Aca Jovanović, direktor Kluba, naš Dule Milić za bezbednost, još neki ljudi. Da nisu bili Marko Mančić i Toti, ne bi imao ko da ih pozdravi. Otišli su na tribine.

Nema predsednika da pruži ruku, administrativac se "muva" okolo, bar na kafu da su ih zvali. Prvi utisak, doček – nula.

Kuku – lele! Još meč nije počeo, a radnik na stadionu poterao ono za obeležavanje iz prošlog veka. Igrači se zagrevaju, on između njih obeležava teren.

Krenula igra, u 23. minutu se povredio debitant Nikola Krumov. Zglob, začas se pojavio otok. Doveo sam doktora niškog tima.

Ovo će tek da se pojavi otok. Led, što pre led, kaže on i ode!

Nema leda u svlačionici. Ne znam da li ima i frižidera. Pozvao sam dečka koji je donosio lopte i poslao ga u restoran na bazenu. Posle 15 minuta led je stigao.

Administrativac iznosi papire za izmene i stoji negde po strani. Nije u toku, ne meša se "u svoju rabotu"!

Igralo se dobro. Kako za koga.

Naš Miloš Spasić, Pati, posle Radnika iz Surdulice i mađarskog superligaša, približio se Pirotu. Igra u Nišu i jedan je od najboljih. Kapiten.

Izašao je u 60. minutu. Razgovarali smo o svemu skoro do kraja utakmice. Pričao mi je kako je u Mađarskoj sve pod konac.

Ovde kod nas u Pirotu, čika Nešo, ništa se nije promenilo. Teren je bio okej, sada ima rupa. Ne znam zašto su dozvolili. Video sam "kavez", užas... A Hotel, sramota me bilo kada smo dolazili.

I ode Pati.

Zašto ovo?!

Zato što očekujem da se nešto dobro desi! Ovde u Pirotu, na jugoistoku. Da u klubovima konačno obrate pažnju na uslove, na odnos prema gostima, o tome kako ih treba i gde dočekati, da postoje uslovi za novinare, internet, da svlačionice budu dovoljno prostrane, da postoje kancelarije za protokol, sala za prijem. Medija centar samo postoji! Lep!

Da, potreban je – neophodan – direktor, sportski direktor. Njegovo je da 24 časa brine o klubu, o igračima, o svim tehničkim detaljima.

Ovaj administrativac to ne može. Jer naprosto ne zna čovek, za to nije! Napravite mu jedan sobičak na stadionu i neka brine o svim tehničkim stvarima. Od uslova na Stadionu, svih terana, kafa, sok...

A direktor Kluba da bude ličnost, neko ko će sa šefom Stručnog štaba uz podršku predsednika da bude stub.

Da li sam sebi skočio u misli, ako sam posle onog prvog teksta juče o niškom Radničkom i poziva klubovima da ga slede, ovim tekstom pogrešio?

Ubeđen sam da nisam.

U toj koloni koja će slediti niški Real, Radnički Pirot treba i mora da bude drugi.

Ovako, sa ovakvim ljudima i shvatanjima, sigurno neće.

A, nisam spomenuo i još objavio šta sve treba da se uradi na Stadionu da bi bio za Prvu ligu!