Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju jesenji Krstovdan. To je dan kada je carica Jelena 326. godine, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas, 27. septembra, proslavljaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznat kao Krstovdan.

Dan se obeležava u slavu na događaj kada je iskopan Časni krst na Golgoti i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.

Prema verskim običajima, Krstovdan se slavi dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Običaji

Svaki Srbin i svaka Srpkinja znaju da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe.

Isto tako, obavezno je radovanje: "Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!"

Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.

Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju.

Vreme na Krstovdan

U narodu postoji običaj da ako je oblačno na Krstovdan, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Takođe, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

Tropar (glas 1):

Spasi Gospodi ljudi tvoja i blagoslovi dostojanije Tvoje, pobjedi vsjem pravoslavnim hristijanom našim na soprotivnaja daruja, i tvoje sohranjaja krestom tvojim žiteljstvo.

* Tekst i foto preuzet sa sajta Novosti