U subotu je u Pirot, posle toliko godina, došao reprezent, pravi predstavnik fudbala na, rekao bih, pomalo zaboravljenom jugoistoku.

Svesno sam u naslovu napisao "niški Real", jer ne zaboravljam stara dobra vremena kada su na Čairu gostovali evropski timovi.

I niški Radnički je prolazio kroz teška vremena (a, ko nije) i sada baš iskreno želim da u ovakvoj konstelaciji snaga u Super ligi ponovo izbori mesto da igra u Evropi.

Da li je ovaj, skoro zapušteni, jugoistok razumeo da bez Radničkog u vrhu srpskog fudbala nema ni razvoja ove igre?

Ostali su se ućutali poodavno!  

Radnički Pirot, slobodno ću reći – tavori, Sinđelić i Car drže u životu dva zaljubljenika! Nekadašnji silni Želja i Jastrebac skoro da ne postoje, mada se u skorije vreme sa Železničarom nešto pokušava. Otišao Gavra, nema Mickoskog, nestao je i Viner broker... pojavio se Popovac i nažalost, posle tragedije, kao da ga više nema.

Evo drugu godinu neko svetlo pojavilo se u Naselju Brzi Brod. Tamo su Gruja, još neki važni i meštani zaljubljenici.

Šta je zajedničko za sve?

Da nije Tončeva, kao i njegovog brata u Surdulici, pitanje je kako bi bilo.

Pomenuo sam Gavru, čoveka iz Sinđe, Mickoskog. Tragično preminulog u Popovcu.

Da dodam Dragana Nikolića i Prvi maj, ali i Ćamila, Šuleju, Trefa koji su svojim parama dizali Radnički do visina.

I šta sada?

Ovo neko novo, nabujalo vreme svim i svačim, donelo je i neke potpuno drugačije ljude. Poznato je gde se kriju rešenja.

U kabinetima onih koji "puštaju kišu" i od kojih zavisi da li vole, ili im u nekim sportovima igraju sinovi i ćerke. Od toga često zavisi gde će "gurnuti lovu" ili kao onaj Boranin poželeti da imaju "malo" i Prvu ligu.

Juče sam još u naslovu uzviknuo da je došao Real sa Nišave.

Da li sam želeo da tako vratim prošlost i ljude, što je nemoguće, ili da sa setom i nadom pozovem neka nova vremena?

Mogu na ovom našem drhtavom jugoistoku mnogi da sanjaju superlige, Evrope i ko zna koje video igrice, ali neki red treba da se zna.

Taj red napravila je prošlost. Ono vreme kada je naš hit bila pesma "Kude je taj Niš", a mi tražili vezu da kupimo kartu da bismo gledali Hamburger kako ga naš Aca, Mitosević, Redža i ostali tuku kao malo dete.

Da li i kako može da se pronađe neki putokaz za dalje?

Da li da Radnički kao "najbolji i najstariji brat" pozove sve od Aleksinca do Dimitrovgrada, od Malošista do Bosilegrada na "jedno piće i kafu" i da naprave neki "plan razvoja fudbalske igre"? Da okupe neke nove, časne ljude i započnu novu istoriju ove igre.

Subotnji dolazak ili simbolični povratak Reala na obale našeg dela Nišave značio je mnogo i prosto me naterao na ovo glasno pisanije.

Da li postoji neko glasan i jasan da uzvikne: Real sa Nišave napred, ostali za njim! 

Radnički Pirot, Sinđa, Želja, Car, Jastrebac, Popovac, Rudar, Balkanski, Brzi Brod za njim...

Možda bi se tada redosled i plasmani promenili! Naravno, uz potpuno jasne promene shvatanja i fudbala, ali i organizacije klubova.

Ovako "partizanski" – od danas do sutra – ne biva!