U poslednje vreme izgradnja minihidrocentrala postala je tema o kojoj govore svi u zemlji Srbiji! Govore meštani okolnih sela gde se grade ili će se graditi, aktivisti koji štite prirodne vrednosti, predstavnici ministarstava, lokalnih samouprava, a u poslednje vreme i odbornici političkih stranaka, posebno opozicionih. Tako je izgradnja MHE postala tema koja se posmatra iz različitih uglova, odnosno, koga na koji način problem interesuje.

Na nedavnoj sednici Gradske skupštine bile su suprodstavljene dve strane. Jedna koja se od ove sednice uključila u raspravu, predlažući Deklaraciju i jedan samostalni opozicioni odbornik, koji je ,,antiprotivan,, za sve, naravno i za izgradnju MHE. Ali to je njegov problem , mada nam nije jasna njegova ,,ljubav,, prema našem Radiju, jer ne zaboravlja da nas proziva u svakoj diskusiji. Možda će nas proglasiti krivim za ovoletnju kišu i ali i za Paklešticu! Svako govori o sebi!

Mi smo ovih dana istraživali i pronašli mnogo tekstova o MHE, koji datiraju od 2013. naovamo. U zavisnosti ko piše intonacije su različite. ,,Zeleni,, i svi koji smatraju da se narušava priroda, glasno su protiv, ili traže da se zaštiti priroda. Suštinski su u pravu. Vode Stare planine, biljni , životinjski svet treba sačuvati. Medjutim, svaki glas protiv, svaki protest treba naravno, zakonski utemeljiti. Da se zna ko je ko i ko šta radi i ko je za šta odgovoran ! Nije nikakav savet, tako zvuči jedino moguće u pravnoj državi! Sve podrazumeva zakone i Ustav .

..................................................................................................

Idemo redom. Najpre objavljujemo tekst koji nam je stigao iz Trnskih Odorovaca, gde je u subotu održan protest. Vlastima u Dimitrovgradu i Babušnici poručili su da se ne prihvata izgradnja MHE na Jermi i Rakitskoj reci.

U subotu 7. jula, pod nazivom REKE VAM NE DAMO, održan je protest protiv pokušaja izgradnje mini hidroelektrana derivacionog tipa u koritima reke Jerme i njenih pritoka. Projekti pomenutih MHE stavljeni su u proces izrade Prostornog plana specijalnog rezervata prirode Jerma te su meštani sela Trnski Odorovci, pojačani ekološkim aktivistima i Savezom mesnih zajednica Stare planine, organizovali mirni protest na kome su opisane sve opasnosti ovakvih građevinskih zahvata, nepostojanje reciprociteta između proizvedene energije i štete nanešene ekosistemu te nenadoknadive štete ljudskim naseljima uz napadnute reke.

Na skupu su osim organizatora skupa Dušice Jovanović, ne čijem je privatnom posedu držan skup i druženje nakon njega, govorili i aktivisti Dimitrovgrada, Babušnice, Pirota, Beograda i Niša. Svi su potencirali veliku štetu koja se zadnjih godina nanosi najosetljivijim delovima prirode Srbije i izrazili veliku volju i spremnost da se apelovanjem na javnost i pritiscima na lokalne i republičke predstavnike vlasti da pokrenu svoje mehanizme protivljenja najpre u smislu promena prostornih planova, koji su zakonski akti na kojima upravo počivaju mogučnosti za gradnju MHE. Sastav govornika je bio najšarolikiji što dovoljno govori da su aktivisti, šumari, umetnici, lekari pa čak i jedan bivši gradonašelnik grada Niša,skup ljudi koji su okupljeni samo iz jednog interesa,... sprečavanja konačnog uništenja prirode i ljudi.

Skup je svojim prisustvom podržala i naučno ekološka redakcija Radio televizije Srbija koja je, u postupku snimanja šireg dokumantarnog programa o problemu izgradnje mini hidroelektrana na prostorima Stare planine i u dolini Jerme, jako puno pažnje posvetila osećanjima i razmišljanjima lokalnog življa.

Pre skupa u Odorovcima ekipa RTS je boravila u selu Rakita gde je započeta prva MHE na teritiroji opštine Babušnica. Tamo je takodje ordžan skup građana koji su više sati davali izjave povodom nemilih događaja na reci koja je osnov života njihovog sela. Meštani su ukazali na svu bahatost investitora i izvođača radova koju su na svoju ruku ugrožavali objekte u rangu spomenika istorije, menjali po ličnim potrebama trase cevovoda, pokušali uništenje lokalnog puta dovodnom trasom cevovda. Najstašniji nemar i kršenje važećih zakona Republike Srbie između ostalog ogleda se i u veoma opasnim građevinskim zahvatima u koritu velikih voda, čime se stvaraju uslovi za lavinske poplave kojima ovih dana svedočimo upravo na zapadu Srbije i rekama gde su radovi na MHE uništili stabilnost materijala u koritima reka.

Ljubitelji prirode i meštani sela Trnski Odorovci

Mesto gde cevovod napušta građevinsku trasu i izlazi na lokalni put

Izgled netaknute Rakitske reke

Meštani Rakite u razgovoru za RTS

Razbijeno korito velikih voda

Vodozahvat sa potkopanim temeljima upravne zgrade starog rudnika Jerma

Rakitska reka kakva treba da bude uvek

Skup u Trnskim Odorovcima

Vraćamo se neki dan ranije!

Na poslednjoj sednici Gradske skupštine odbornici nisu prihvatili Deklaraciju o zaštiti Stare planine koju je predložio dr Žarko Todorović . Ingerencija, reč koja se čula najviše.

Ono što smo stekli kao utisak, da ni u vlasti, ni u opoziciji, ni medju meštanima sela, Piroćancima, niko se ne slaže da se MHE grade u Parku prirode, tamo gde inače i zakonski propisi ne dozvoljavaju.

Problem je u tome što su adresa za proteste lokalne samouprave, u ovom slučaju Pirot, Dimitrovgrad i Babušnica. E, tu treba sad razdvojiti upravo to, čije su ingerencije za šta, odnosno ko šta odobrava. Poznato je da lokalne samouprave u Parku prirode nemaju pravo da na bilo koji način reaguju i daju bilo kakve dozvole.

Saša Jovanović , sekretar Opštine, diplomirani pravnik, rekao je šta Zakon i Ustav kažu!

Vladan Vasić, gradonačelnik, obratio se javnosti i odbornicima objašnjavajući kakva je poziocioja Gradske uprave kada je izgradnja MHE u pitanju.

Rekoh da smo ovih dana ,, pregledali mnoge tekstove . Naravno da nema prostora , zbog toga smo se odlučili za informacije iz nadležnog Ministarstva najpre. U kraćoj verziji naravno!

Ministarstvo energetike

U Srbiji izgradnja mini hidrocentrala dobija zamah a, kako ističu u resornom ministarstvu, iako se neke od 317 lokacija na kojima će se graditi mini hidrocentrale nalaze u parkovima prirode ili zonama zaštite, nijedna nije u prvoj zoni zaštite u kojoj nije dozvoljena izgradnja. Od investitora se, takođe, traži i da ispune kriterijum koji se odnosi na uticaj na životnu sredinu. U Srbiji je, međutim, zastareo katastar mini hidrocentrala koji se, prema ocenama stručnjaka, mora menjati, a lokalno stanovništvo ne učestvuje dovoljno u odlučivanju o izgradnji takvih objekata.
U Srbiji na lokacijama koje se nalaze u prvoj zoni zaštite u parku prirode nije ni u kom slučaju dozvoljena gradnja, dok se može graditi na lokacijama u drugoj i trećoj zoni. Pritom, za neke od tih lokacija mora da se, prema propisima, uradi studija uticaja na životnu sredinu, a za neke ne.

Među 317 lokacija za koje je Ministarstvo energetike razvoja i zaštite životne sredine raspisalo poziv za izgradnju mini hidroelektrana, neke se nalaze u parkovima prirode ili zonama zaštite, ali se nijedna ne nalazi u prvoj zoni zaštite, rečeno u tom Ministarstvu..

Dozvole za lokacije koje su u parkovima prirode izdaje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, a za potrebe poziva uzete su u obzir samo slobodne lokacije koje nisu imale izdate energetske dozvole i saglasnosti i za čije je izdavanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole nadležna jedinica lokalne samouprave. Gradnja MHE u Srbiji i dalje priča bez mnogo rezultata a mnogo više rasprava, protesta, tumačenja zakona, Ustava, analiza zainteresovanih strana, zvaničnih institucija, profesora fakulteta, nevladinih organizacija, ljubitelja prirode. Da li je i to što se sve nekako odlaže i dobra osnova za nezadovoljstvo svih.

Koga sve ?

Onih koji su već utrošili zna;ajna sredstva da obezbede papire, za koje im očigledno treba više godina, nadležnih institucija, ali i sve većeg broja protivnika narušavanja prirode.

Kako drugačije tumačiti da katastar datira od 1987. a da je novi najavljen za 2019 i koji donosi izmenjeni spisak potencijalnih lokacija

Novi katastar

Srbija bi u februaru 2019. godine trebalo da dobije novi katastar malih hidroelektrana, koji će obuhvatiti sve potencijalne lokacije za njihovu gradnju na teritoriji čitave zemlje. On će u "penziju" poslati aktuelni dokument iz 1987, sa 856 potencijalnih lokacija, a koliko će ih biti u novom, zasada nije poznato. Ono što se zna je da u Srbiji trenutno ima nešto više od 80 MHE, te stari katastar za trideset godina postojanja, nije mnogo odgovorio zadatku zbog koga je sačinjen.

Potpisani su neobavezujući memorandumi o razumevanju sa potencijalnim investitorima za izgradnju 317 MHE, "ali investitori koji su se bili zainteresovali za određene lokacije, nisu uradili ni osnovne provere lokacije pre prijave, pa se dešavalo da su nailazili na nepredviđene okolnosti".

Novi katastar, čiju je izradu početkom prošle godine pokrenulo Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE), mogao bi da obuhvati i ove lokacije. Ministarstvo je uputilo lokalnim samoupravama zahtev za dostavljanje podataka o potencijalnim lokacijama, kako bi se odabrale one koje će činiti budući katastar, te je na opštinama sada da tražene podatke i dostave.

Nakon javne nabavke, odlučeno je da će budući katastar izraditi konzorcijum koji čine kompanije EPTISA Spain, Bernard Ingenieure ZT GmbH i Eptisa Southeast Europe. Sa njima je potpisan ugovor u vrednosti od 1,4 mil EUR,. Izrada novog katastra MHE se finansira kroz pretpristupne fondove u visini od 90%, dok su ostatak sredstva iz državnog budžeta. Realizacija projekta počela je u februaru prošle godine , a prema dinamici aktivnosti, rok za izradu tog dokumenta je dve godine. To znači da bi novi katastar trebalo da bude završen do februara 2019.

Prema Registru povlašćenih proizvođača električne energije, u Srbiji su do sada izgrađene MHE na 82 lokacije, odnosno elektrane instalisane snage oko 40 MW. Samo od početka 2017. izgrađeno je 13 elektrana ukupne instalisane snage 6,8 MW.

Valja podsetiti da je Srbija u obavezi da do 2020. proizvodi 27% struje iz obnovljivih izvora.