Ivan Radak rekao je da je siva ekonomija koja se obavlja na internetu izbila na prvo mesto prioriteta tržišne inspekcije.

"Tekstilni proizvodi koji se prodaju preko interneta su problem za sivu ekonomiju kao i razne usluge poput uređivanja noktiju. Nemamo dovoljno kapaciteta i potrebna nam je adekvatna oprema da bi to mogli da pratimo i da reagujemo", objašnjava Radak.

Kaže da je lako evidentirati one koji posluju preko interneta, a da nakon toga slede provere.

"Kada vidite oglase, morate da poverite da li je poslodavac registrovan u APR-u", napominje Ivan Radak.

Udeo sive ekonomije je oko 30 odsto BDP-a, a Radak napominje da je poslednja provera rađena 2013. godine i da do kraja godine treba očekivati preliminarnu analizu.

"Očekujemo pozitivana pomak i cilj nam je da sivu ekonomiju smanjimo na 26,7 odsto BDP-a. U EU taj problem takođe nije iskorenjen i udeo sive ekonomije u BDP-u je 15 odsto", ističe Radak.

Kaže da je u Srbiji prošle godine registrovano 17.000 radnika koji su radili na crno, a da je njih 15.000 zaposleno.

"Ugostiteljstvo je jedan od najrizičnijih sektora za sivu ekonomiju. Kontrole su dosta usmerene na splavove, kao i na turističke centre zbog neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljivanja radnika", kaže Radak.

Objašnjava da su državne institucije najvažnija karika u suzbijanju sive ekonomije ali da građani u tome mogu da pomognu.

"Problem je nedostatak inspektora i opreme i građani mogu da pomognu. Na državi je da omogući lakše prijavljivanje onih koji ne izdaju račune ili neprijavljuju radnike. Samo 22 odsto ljudi bi prijavilo objekat koji ne izadaje račun. Prijavljivanjem sive ekonomije građani doprinose sebi", zaključuje Radak.

Borbu protiv sive ekonomije podržava oko 90 odsto građana Srbije, iako trećina njih ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, a 59 odsto plaćanje obavlja isključivo gotovinom, čime pospešuje sivu ekonomiju, pokazalo je nedavno istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.