Nije to bila obična utakmica. Ni ova sada, ali ni bilo koja od tamo dalekih predratnih godina, do dana današnjeg.

Osećanja pomešana. Seta za prošlim, osmesi, radovanje zbog još jednog susreta. Tradicija je duga. Spartak Pleven, Omladinac, Pobeda, Radnički Pirot. Generacije i generacije.

Ako ste želeli bar malo da proniknete u njihovu dušu, želje, u pokušaje, mogli ste da primetite da su mislili, ili hteli kao nekada, da potrče, da driblaju, šutiraju na gol. Taj teren i magična lopta budili su u njima ono najlepše. Vratili su i vreme i život u one trenutke kada su bili, svako za sebe, majstori.

Onaj Žuletov (Ignjatović) prodor i centaršut kao nekada, ona "kifla" i volej Vlade Đorđevića i dan danas se retko mogu videti. Dugačak korak Saše Mitića, ranije ga nisu mogli zaustaviti, Dešine vragolije... da ne nabrajam!

Sve to začinjeno šalom, dobacivanjima sa klupe, ali i ono da su hteli još da ostanu na terenu.

Ma kakva izmena, hoću da igram.

Mnoge ranije generacije ostale su samo za sećanje, nema velikih majstora kojima smo se divili. Znam da bi se Miroljub Đorđević, Paja, spremili da bar malo zaigraju. Miroljub igra jednu tešku životnu utakmicu, Paja više ne može. Nasta je došao, sedeo na klupi, ima ga osamdeset... nije mu bilo lako!

Ispunjen posebnim raspoloženjem, poželeo sam da sve zastane, da ovih 70 minuta na terenu za njih traju dugo, da se i ovaj susret upamti za sva vremena, ali i da odjekne to što je ljudski najbitnije.

Oni su tu, tradicija traje.

Ovi ljudi koji su s radošću i ponosom nosili bele i plave dresove jesu deo ogromne istorije Pirota i Plevena, klubova iz ova dva grada.

Počelo je kao na pravoj utakmici, predvođeni mladim sudijama izašli su na teren.

I potom, uz šalu, osmeh, nove fotografije.

Najpre zajednička, koja je na naslovnici.

Potom, prvih jedanaest!

Sleva na desno: Božić, Đorđević, Tolić, Andonović, Cvetković, Ignjatović, Mitić; čuče Antić (kapiten), Panić, Marjan Nikolić, Miloš Nikolić.

Na klupi se nestrpljivo iščekivalo da, kao nekada, fudbaleri istrče na teren. Nasta i braca Bora "selektori".

Nasta, Braca Bora, Saša Tošić, Džigec Mitov, Gile Zlatanov, Zoran Vuletić, Bratislav Savić, Cerevac Jovanović, Đorđević, golman Bojan Đorđević;

I gosti, naravno.

Evo i sudijske trojke. Momčine: Sava Jovanović, Uroš Marković i Aleksandar Antić. Srećno, momci!

I počelo je!

Bilo je igre kao nekada, do prvog umora. Driblinga, šuteva na gol. Deša je uspeo i iz penala "gol da ga da"! Prodori, ma bilo je i golmanskih parada. Pamtiće se, ponavljam, Žuletov centaršut i onaj volej Vlade Đorđevića. Vlada je, inače,  organizator veterana u Petrovcu na Mlavi i pored Danđija, Jonče, jedan od najvrednijih za organizaciju ove utakmice. Obećao je da će veterani Radničkog doći u Petrovac na Mlavi gde on sada živi! Svaka čast!

Otišlo se na poluvreme. E, tu je bilo malo, ko će da izađe, ko će da igra... igralo se svima.

Na klupi, to jest "iznad klupe": Marjan Živković, Nenad Jončić i Dragan Danđi Aranđelović. Nisu "trenirali", nisu bili spremni za nastup. Biće!

Za ekipu Spartaka igralo je i najpoznatije ime u Plevenu, Ilijan Petrov. Internacionalac, trener, bio je selektor Bosne i Hercegovine, godinama je trenirao Ludogorec. Ilijan ima ugovor sa jednom velikom sportskom kompanijom. Bez njihove dozvole ne sme pred kamere. Trebalo je da šaljemo mejlove. Kasno! Šteta, a toliko toga sam želeo da ga pitam. O Plevenu i Pirotu. O fudbalu u balkanskim zemljama, o Srbiji... drugi put!

Na kraju, ova dvojica. Oni su prvi među istima. Dragan Arađelović Danđi je sada predsednik veterana. Vredan je od prvog dana. Ovo je i njegova prva akcija. Rekoh, pomagali su mu Vladica, Jonča, Gile... svi žele da ovo traje.

Kako reče, on je trener i sponzor Spartaka iz Plevena. Vjenčeslav Ignjatov. Inače, dugo godina fudbalski sudija.

Na kraju neka bude zabeleženo. Pobedili su gosti, kakav je red, sa 4:2. Golove za Radnički postigli su Deša Cvetković iz penala (pogledajte u intervjuu sa Danđijem) i Vladica Đorđević, onaj čuveni Žuletov centaršut i majstorski volej.

Kada je utakmica završena (trajala je 2x35 minuta) usledilo je "treće poluvreme"!

Kažu da je bilo, kao i uvek, veselo. E tu je bilo neizvesno, pobednika nije bilo!

Srećno vam bilo, dobri ljudi! Živeli dugo, igrali još mnogo ovakvih nezaboravnih utakmica!

Neka je Bog uz vas!