Tišina! 

Tvoja harmonika je utrnula. Duša začinjena  osmehom i šalom, vedrinom, ostaće  zauvek.

Kako to odlaze ljudi sve od pesme, tananih zvukova, u večnosti upamćenih igara dirki...

Maestro!

Jedno vreme, dok je svako od nas, na svoj način, bio deo nezaboravnog RKUD "Prvi maj", bili smo cimeri.

Vraćao bi se kasno posle koncerta, budio me da mi u nedogled priča svoju životnu priču. Harmonika i pesma, druženje, bili su način tvog hoda kroz život.

Iako te napala opaka bolest, imao si  ogromnu snagu i želju da ljudima sa scene daruješ i dalje ono što si najbolje znao i po tome bio cenjen nadaleko!

Život ima tu nemirnu osobinu da okrutno otme osmehe, dobrotu, ljudsku vrednost, ukrade ih i ostavi nas da ne prihvatamo te užasne ćudi.

Maestro Vlastimir Vlatković, kako bih uz ponos uzviknuo, a on mi pogledom sa scene, dok su mu prsti igrali po dirkama,  odgovarao osmehom i pokretom lica.

Nije ovo smeo život, da nas ovako u nedeljno jutro rastuži, da ostavi sve drage u porodici, da nas, kojima si ostao u srcu, do srži dotakneš i zaustaviš sve zajedničke nade i želje u još malo, makar još malo života.

Znam, maestro moj, da nema večnih, da je ta kolona besmrtnih kojom si krenuo sve duža.

Znam da će te u sećanjima svih nas čuvati svaki akord, svaki tvoja šala i osmeh koji se nikada, ama baš nikada neće izgubiti.

Kao i sve tvoje.

Baš ono što je malo ko znao i imao!

Zvuci tvoje harmonike će nam već od sutra odjekivati tugom koja će trajati u večnosti.

Putuj dragi moj Vlastimire Vlatkoviću, cimeru iz najlepših dana naših nastojanja da budemo dobri, srećni i veseli ljudi!

Nema zaborava.

Ostaješ!

Neša Paun

Sahrana je na Tijabarskom groblju u 13 časova u utorak, 15. oktobra.