Nemam priliku, čak i ne znam kako bi taj razgovor izgledao, tek moram da pitam V.V:

Šta misliš, gradonačelniče — da mi ne znamo ništa? Da smo osuđeni da gledamo tvoje višegodišnje promašaje u jednoj od najbrojnijih i najbitnijih oblasti i da tapšemo?!

Da li zaista smatraš da je dovoljno da svima „posoliš“, kako ti kažeš, po neki dinar i pustiš ih tokom godine da tumaraju — a mi da verujemo?!

Ili te nešto sport posebno ne zanima.
Ne bih rekao da odlučuju ovi što "tarašuju" po važnim mestima, jer ti se pare ne ispuštaju iz ruke — drugi da ih dele!

Nekada je postojao pravi Sportski savez.
Fića i Joca — pedantni, čestiti, brojili su svaki gol, koš, bod, tabelu, broj dece, rang takmičenja.

A sada — pod indigo.

Uz to: da li gledate i ko je predsednik, ko je trener? Ima li tu sin nekog od funkcionera?!

Čisto sumnjam da osluškujete život i da pratite razvoj sporta u Srbiji. Znate li kako napreduju gradovi? Koji sportovi imaju budućnost, kakvo je interesovanje?

Na primer, Ub ima ligaše u pet sportova. Ub i Lajkovac, majstori u ženskoj odbojci!

A kod nas — đuture. Klubovi na sve strane!
„Dobri su, ojačali… padne parica!”

Onaj što došao na biciklu, postao trener, sad vozi dobro auto. Ima Klub, valjda se zove Pirot. Ima jedno dete u koje se kune, napravio privatne sekcije u klubu, skuplja rekreativce…
Eno ga, gura se u prve redove, tapše vas sve po ramenu kad se pojavite!

I ne samo on, takvih privatnih trenera u klubovima s državnim finansiranjem ima koliko hoćeš. U oči te gledaju, a tebi milo!

• Poslušna deca! Tako se napreduje!

Sad čujem da guraš i golf.

• U „Poljsku Ržanu“ usred sela, pred tvoju kapiju igrali.
  Oterali ih Ržanci — teren je za fudbal!

Čekam bejzbol… beše nekad i američki fudbal, i badminton, skvoš… ako je rodbina — sve može!

I ne samo to, otimaju se tri kluba u jednom sportu, dva u drugom… Cirkus!

A ono suštinsko pitanje u tzv. kvalitetnom sportu: ko može, ko ima uslove, ko ima tradiciju, kakvo je interesovanje, šta ljudi žele da gledaju?

Koga si stavio u te sportske „institucije“?
Ko je većnik za sport?
Ko predsednik Sportskog saveza?
Ko direktor Sportskog centra?
Ko se sve tamo ugurao?
Ko se „grebe”, a ko zaista zaslužuje šansu?

Gledam decu: dolaze na takmičenja na naš „najbolji bazen u Republici“. Deca nose kući po 15–20 medalja. A mi?! Imamo valjda i neki vaterpolo…

Hajde da svi pokažu završne račune:
kako su trošili, koliko puta i gde su vodili decu, kako naplaćuju članarine, da li još na priznanicama koje se cepaju?!

Kakav je uvid u rad dva fudbalska saveza?
Da li znaš da se ljudi u selima muče?
Koliko im se da para?
Gde se spremaju za utakmice — na ledini?
Koliko sudija ima?
Treneri sve „u bekolji”!

Ima li uvida u to gde se takmiče, ko su treneri — sa ili bez licence?
Ima li uprave?
Ili je i dalje ono: jedan čovek – trener – jedan klub!

Ko su predsednici klubova?
Kako su registrovani?
Kako posluju?
Kako pravdaju pripreme?
Roditelji kupuju opremu, kimona, trenerke, štampaju nazive klubova... oni se slikaju.

Pošto je odvojeno skoro 200 miliona za sport, od Sportskog centra, Saveza, do klubova — da li se prati gde igraju naše ekipe? U kakvim ligama?
Ko dolazi da ih gleda osim rodbine?!

Znaš li gde su bili ženski i muški rukometni klub? Gde su sada?

Je li većnica otišla da pita kako im je?
Kakvi su planovi?
Deca žele napredak — talentovana, vredna.
A sada gledaju ekipe koje su nekad pobeđivali — a koje ih sada ostavljaju iza sebe.

I živimo u iluziji: košarkaši služe kao „kvorum“ prvoplasiranom — da popune ligu i učine je navodno zanimljivom.
Ovo nije liga za tradiciju, nivo, ozbiljnost koju je godinama imao ovaj klub!

Bivši selektor stalno priča da „ne mora da se žuri“. To priča već godinama. Da nije Duleta i Džonija, gde bi nam bilo mesto?!

Ne zavaravajte se, istini u oči pogledajte.

Narod želi, kao nekada, da subotom uveče napuni halu i gleda košarku. Nedeljom prepodne ženski rukomet. To je obaveza ovog grada!

Daj narodu da izađe, da ode s decom, s unucima — na fudbal, košarku, rukomet, boks — kao nekada!

Hvališ se sa dva bazena koja ima svaka varošica. Omladinski stadion koji si pravio — zna se zašto i za koga.

A ti prži, kuvaj, smuti ovaj Budžet i u njemu odvoji pare za sport.

I onda ga daj da brinu oni za koje niko u ovom gradu ne zna da su IKADA istrčali na teren, uzeli loptu, ili je šutnuli u prazan gol!

E, zato je pirotski sport ispao iz mnogih liga!

* Foto: ChatGPT