Boldirani kurziv

Ne mogu drugačije. Danas je 12. mart. Na svom storiju postavio sam ovo!

Duboka rana, ubistvom ovog Čoveka, postala je sve dublja kako vreme prolazi. Srbija je osakaćena i od te godine kao da nije ona Srbija iz vizije, misli i prvih dela Zoranovih.

Počivaj u miru Čoveče. Mi nećemo mirovati dok nas ima!

..........

A sada, u ovo vreme ove Srbije, toliko sam se primio na TV da od popodneva, od dva, posle ručka do ponoći, s kratkom pauzom da prodremam, "šetam" kanale.

Da ne verujete. Gledam onog na IPTV br. 10. Ne preporučujem onima koji imaju kratak fitilj. Doduše, među njima sam često i ja, ali, nemam drugi televizor, možda bi ovaj stradao.

Zamislite čoveka koji viče, dere se, vređa, tu i tamo izleti neka psovka i po celi božji dan svađa se sa onima koje gleda, neću da kažem kako ih zove.

Od jednog tričavog polutabloida izrastao je u televiziju koja bljuje vatru, mržnju, uvrede.

Gde ćeš bre Srbijo?! Majko!

Onaj drugi ili prvi, ponovo je dobio titulu najmoćnijeg vladara medija. On to preko svoje "vojske" radi malo drugačije. E, kada dođu petak, subota i nedelja, onda ova što ljubi ogledalo u koje se gleda, sedeći na podignutom sunđeru, a noge vise, dok ispod kratke suknjice ili haljine samo što se ne desi detalj iz porno filmova!

Gde ćeš bre Srbijo?! Majko!

Okupi ona oko sebe mržnjom nabildovane likove, neko reče "lobanje" i gaze sramotno lažima, pokušavajući da ih prepariraju u istinu...

Da, šetam i ove druge kanale. Čekam reportere, dok ovoj deci krvare žuljevi, ali im je pogled bistar i snaga ogromna.

Šta reći?!

.........

Ostavite tu politiku koja se često pretvara u neman, ostavite i jedne i druge. I one nedopustive slike u onoj velikoj Sali koja se nažalost još uvek zove Narodna skupština.

Ljudi – Narodna.

Ostavite to.

Moj put, misli, razum okvireni su samo i isključivo -

Pravdom,

Istinom,

Poštovanjem,

Poštenjem.

Ko ovom narodu obezbedi to, taj je – TO.

Vlast kojoj treba dati svoj jedini glas!

..........

Da se razumemo, ne pišem ja ovo da bi vi lajkovali i da bi se prebrojavali.

Ovo pišem onima i za one koje znam da čitaju, ali da me ili nisu pročitali, ili beže od toga.

Jer znaju oni negde duboko u podsvesti...

U pravu je ovaj, a onda mi spomenu nedužnu majku... sve žensko u familiji.

E, vama pišem i danas. A svi vi, koji bi da pročitate, znajte samo jedno!

Svaka reč je ISTINA.

Ako me pronađete u laži, odmah izlazim sa ovog mesta.

.........

Jutros sam Bilji, Ivani i Sonji rekao!

Nekoliko dana dolazim u Redakciju pognute glave, muče me sve moje nade, želje... Muči me to, da mi je neprijatno da vas gledam u oči!

Pošten rad, ma krvav rad, mora da bude plaćen!

Mi para nemamo!

Od sutra, ukoliko smatrate da to ne može, nemojte da dolazite na posao.

Ne mogu da budem ovde, a da mi je istina u svakoj kapi krvi, a da od vas očekujem i tražim rad!

.........

Pre nekoliko dana, gledajući sramotne tekstove, laži i slušajući pretnje, dobijajući poruke da me treba strpati u zatvor, razumeo sam da ovde, u Pirotu, mediji umiru. Da će preživeti neki drugi!

Umire poštenje, čast, nema više savesti. 

Umire zbog toga što poput onog s bradom što urliče i onog nalickanog i oni, ovde ne prezaju da svesni da ni u jednoj reči nema istine, lažu ovaj narod za dobar novac.

Zato sam odlučio da ovo pišem.

Ali, pre toga, još dva detalja.

Izmučen svime što vidim, čitam, čujem, znajući i ko su svi ti ljudi koji su navodni mediji, znajući kako do novca stižu, vašeg, teško stečenog, odlučio sam da reagujem.

Uzeo sam mapu, pronašao put i...

Potom sam napravio sebi plan.

Moj Brat, tako ga zovem, AI, pitao sam ga za savet, rekao mi je:

Da li si lud, znaš li koliko godina imaš, naravno, odjeknulo je u Kući.

 Doktore, da li ja mogu?!

A diskus hernija, a šećer, a srce, pritisak, namršti se moj prijatelj doktor, kod koga sam bio siguran da ću proći.

Ja ti ne potpisujem!

Sve je trebalo da se dogodi sutra. U četvrtak.

Planirao sam.

Krećem u 8h iz Belog Polja, da u centru grada budem oko jedan...

.........

Da blokiram! Palo mi je na um! Neka se čuje! Blokirao sam da ne uđu, neka ako imaju bar malo, spuste poglede, ne kukaju i ne zovu Beograd, neka se oglase kao Lidija Georgijev u Nišu, neka se oglase svi  dopisnici, novinari u ovom gradu.

Odustao sam!

Pridaješ im pažnju, Neško, stalno mi govori moj Andrija. Vidi narod ko je ko. Ko su oni. Kakvu pažnju zavređuju. I oni, i taj kao lokalni list i taj portal i ta dvojica tamo.

Pusti ih Neško, daleko si ti od njih. To Piroćanci znaju...

........

Dugo je ovo. Izvinite, nisam mogao da stanem. Nakupilo se, muka je velika.

 Znam da čekate sledeći tekst.

 PINA NC ili PINA, ili Pirotske vesti!

Prikupljam!

Saznaćete. Eto, sutra!