... Vreme je čudo. Kada je prošlo već deset dana od mog boravka na Staroj planini.

     Na Farmi Eva.

 U dogovoru sa Milicom Zdravković, posebnom snagom ovih ljudi, a zahvaljujući Milanu iz Drumova, po pravom nevremenu, a znate kako to biva na planini,  bio sam na velikim vratima , gde nas je dočekao  Marko,  kršni momak.  Kasnije sam saznao da je brat “gazdarice” kako su mi o njoj govorili.

.................................................................................................

   Prosto ošamućen svim što sam video, čuo (uradio sam na hiljade razgovara sa ljudima), vratio sam se kući.

    Marija i Žarko Velimirović, dvoje mladih ljudi, vodjeni teškom porodičnom tragedijom (umrlo im je dete u četvrtoj godini)  krenuli su da traže  porodici  sa četvroro dece neki novi prostor za život.

    Njihova priča nije roman, nije uzbudljiv film. To je stvarnost, koja ima svoju životnu liniju, životni put završen, da li završen, na Staroj planini.

    Sa Marijom i Žarkom sam razgovarao dugo. Nevreme je stalo, sunce se uznelo tamo negde iznad Pirota. Na njihovoj terasi, vedra atmosfera. Okupili se ljudi koji tu rade. Kafa, miriše jelo koje se krčka.

   Ovo je poseban deo njihove sudbine. 

  Iz Crne Gore Žarko, kršni djetić i Marija, vredna, životno potpuno jasna,  Beogradjanka, sa decom stigli su do manastira Sveti Jovan ispred Rsovaca. Tu ostali dva meseca, a potom krenuli u Slavinju. “Osvojili” poznatu Farmu Bele Vode i počeli da žive da bi radili!

“EVIN AMANET" - PRIČA O MARIJI I ŽARKU, UPORNOJ BORBI I VELIKOJ LJUBAVI OTKRIVENOJ U OBNOVI ŽIVOTA NA STAROJ PLANINI! (1)

“EVIN AMANET”(2) Marija Velimirović: Mi smo Visočanje, Staroplaninci! Da poteče “bela reka ovaca”, da se čuje dečija pesma, zaigra oro “nasred selo”!

    Bio je pravi profesionalni izazov razgovarati sa Marijom Velimirović. Sve  do poslednje priče njihovog “romana”,  kada sam osetio da mi obrazi bride, da sakrivam suze slušajući njihov život!

      Da li je ovo trenutak da vam to kažem, tek pažljivo slušajte Mariju Velimirović. Ne, ne samo majke, ne samo mladi ženski svet, ovo su reči koje će vas dugo držati uznemirene, a potom ćete osetiti neku novu, dodatnu snagu! Svaka reč je poruka!

    Marija nastavlja. Ima snage za osmeh, za optimizam. Njihov put se gradi od ideja o vraćanju života  na planinu. Ljudi žele da rade. Dolaze roditelji, nezaposlena majka, otac, nemaju posao. Da, a deca? Kako s decom?

   Marija dok priča  povremeno  vrati osmeh na lice. “Govori” nemirnim očima, kao da joj svaka reč odjekuje, željna da stigne do svih dobrih ljudi.

   Nema lepše, humanije, snažnije! Da vratimo deci školu na planinu. Da se čuje njihova  vedrina, bezbrižna igra da ispuni školsko dvorište. 

   Ljudi u Pirotu razumeli su ideju. Potpisan je Ugovor o zajedničkim asktivnostima na adaptaciji škole u Visočkoj Ržani. Marija to osnažuje porukom da vraćamo život.

Ma, decu, pre svega.

Farma Eva! Žarko Velimirović: Hrabrost je naša vrlina! Rad i vera jedini način da ponovo zapeva Stara planina!

   ................................................................................................

    I sve je krenulo! U ritmu dece. Refarma  je postala  život koji  pulsira. Gostovalo je beogradsko Čiča Mičino pozorište. 

    Rokenrol  na Staroj planini. Gale I njegov Kerber, nisu ni časa razmišljali kada je Milica objasnila kakva bi to njihova misija trebalo da bude.

- Svirajte rokenrol za život dece na planini! Poručila im je!

I sviraće! I biće rokenrol.

   Počelo je i nastaviće se! Humani će razumeti  zbog čega i daveće sebe za uzvišene ciljeve.

    Ljudi, vidimo se  trećeg jula na Staroj plnaini.

    Refarma je krenula!

    Roookeenroool!