Marija i Žarko!

Ne, nisu samo oni detalj iz priče o snovima, o želji da se probudi  Stara planinina, da se ljudi vrate na napuštena ognjišta i pokrenu neki novi život. Farma Eva je težak, surov, uporan rad od jutra do jutra. Po snegu, kijametu, grmljavini...

Život gore je isprepleten brigom za svako jagnje, litar mleka, kilogram sira, za seno, ljude koji u planini čuvaju stada sve tamo do snega.

.......................................................................................

Sa Žarkom sam krenuo da obiđemo Farmu. 

Kada sam pre neko leto prolazio ovde, viđao sam heroja Stare planine, sada pokojnog Božu Dragića, njegovog sina i ono malo ovčara koje je prosto molio da za 50.000 dinara brinu o ovcama.

Velimirovići u početku nisu bili svesni gde su došli i šta ih čeka.

Krenula je druga godina kako brinu o ovcama. I sve polako dolazi na svoju meru. Stado se povećava!

Nastavili smo da "šetamo". Iz jednog objekta izašao je čovek. Kršan, po licu  se vidi da ga je peklo staroplaninsko sunce, kvasila kiša, trpao sneg, nosili vetrovi. Žarko je u svojoj priči potpuno jasan. Za ovo vreme naučio je sve. Na Farmi je u ranu zoru. Često je gore u planini, čuva svakog staroplaninca koji želi da radi. Tu su kao porodica. Jedino tako može.

Buja Stara planina.

Šumovite visoravni, rascvetale se, ozelenele livade. Uveče, kada se sunce sakrije tamo ka Pirotu, na terasi svi zajedno prebiraju po danu koji  prolazi, dogovarajući se za novo jutro!

 I tako do novog snega! Do novog proleća!

 I sve tako redom!