Emilija Lilić: 80. rođendan Tanjuga, 45 godina rada Nenada Paunovića - sinonim za novinarstvo u Pirotu i šire
Dvanaest razloga zašto da ne budete kao Paun
1. Sada kada je vreme da uživa u zasluženoj penziji, koristeći vaučere za banjski turizam, on je gladan informacija, vesti i istine, kao kada je činio prve novinarske korake, talentovan i drčan - brzo učeći od drugih, starijih kolega, ponajviše od Tome Panajotovića.
2.Trebalo bi da posle toliko decenija rada bude neopterećen finansijskom situacijom a on i dalje krpi kraj s krajem, često u nemilosti i bez pripadajuće medijske crkavice. Nekako drži i sabira skute Plus Radija,da opstane u svim smutnim vremenima, posebno danas kada su svi mediji u svetu u krizi.
3. Ni za jotu nije manje lud, smeo, ni drzak da pita - in medias res, sve redom i sve random, od ministarke ekologije, do svih nas. Često bez persiranja i pardona.
4.Kao Draga Saveta ili Volter brine sve brige ovog sveta - Weltshmerz. I lamentuje nad našom nekulturom, izostankom saobraćajne solidarnosti i komšijske uvidjajnosti…
5. Bez obzira na dob, voli život i sve što vole mladi.
6. Ne prestaje da uskladjuje džemper i patike, duks, jaknu i cipele. Šmeker bio i ostao kao naš lokalni Gaga Nikolić, uvek sa kosom malo preko ušiju i bradom od desetak dana.
7. I danas je u toku i nastoji da pomera granice, prilično isključiv i u koliziji sa celom pirotskom novinarskom zajednicom, često gledajući se, osnovano ili neosnovano, sa kolegama u sudnici i “iza nišana”.
Prepun energije, neobuzdani radoholik koji uvek želi da bude prvi, po bilo koju cenu, usudio se i da pomera famozne cisterne s amonijakom i stekao nacionalnu slavu. Umalo i još jednu kaznu - za hrabrost,
8. Uvek spreman na nove izazove, od tradicionalnog meča “Debeli i mršavi” i “Prvog glasa Pirota”, preko neponovljivig gradskog spektakla “Paunov memorijal”, do “Izbora za sportistu godine i Izbora Ličnosti godine”. Spreman i da podučava mlade ovom nesrećnom zanatu koji je veći od poziva i života.
9.Ne odustaje od “Radničkog” i pirotskog sporta, iako su oni davno odustali od sebe.
10. Kao Zuko Džumhur - skita i priča o svemu što vidi i čuje. Zameriću mu se - iako ostare, ne prestade da se čudi a čudjenje životu, iznova i iznova je jedina potvrda da ste istinski živi.
11. Ne obraća pažnju na to šta govore o njemu, još manje šta misle. Poštuje samo ljude, odavno izgubljene “U lavirintu”, njegovoj autorskoj emisiji koju je vodio bolje od Djoke Vještice, brinući o malim ljudima poput čika Tome iz “Priče o halfu’, stalno ih iznova podsećajući na to da je njihovo pravo da znaju i budu informisani.
12. I, konačno, zato što Niko, niko kao on, sa novinarskim stilom koji se ne uklapa ni u jedan novinarski žanr, niti režim, energijom koja ponekad od konstruktivne postane destruktivna i sa nekada neshvatljivim kompromisima ali uvek iznova sa neutaljenom željom da menja svet.
Zato, sve ćestitke Tanjugu sa 200 zaposlenih za 80 godina postojanja, ali jedan je Paun koji profesionalno, neštedimice, skoro pola veka daje čitavog sebe ovom gradu. I kada grad to ni ne traži a često ne ume ni da istinski ceni.
Dakle: kako Tanjug javlja, možda, ali u Pirotu - kako Paun saznaje.
Srećan jubilej, Nešo!
U potpisu - nekada najdraža a često i bivša koleginica, koja je imala privilegiju da uči od tebe a onda i da ti bude glavni i odgovorni urednik. Urednice su se pojavile kasnije
Emilija Lilić
