Osmakovo, tužna priča! Vatra je odnela sve ono što su ljudi decenijama sticali, radili...

Juče smo započeli! Prvi odgovori koje smo dobili bili su iznenađujući. Nema fonda u Gradskoj upravi, pomoć je samo za socijalne slučajeve i za one kojima su kuće izgorele.

Ovo u uvodu, da ljudi koji su pretrpeli štetu, znaju, da ćemo nastaviti .

----------------------------

Zaista  čudno. Da nije bilo ovog požara, o selu Osmakovo se i sada ne bi govorilo!

 Selo je potpuno otišlo u zaborav. Pamtilo se  kroz istoriju zbog Seljačke radne zadruge „Novi Dani”  (trajala je 1949.  do 1953. godine).

    Svoje mesto u istoriji ovog sela ima izuzetno vredni, vispreni Ljuba , direktor Zadruge Prvi maj.  Imao sam priliku da ga upoznam i za Radio Pirot u ono vreme razgovaram sa njim. Elokventan, predusretljiv, pun ideja.  Osmakovo je  bilo ekonomski živo i bogato selo. Meštani je i danas pamte s nostalgijom, naročito starije generacije koje se sećaju uspešnog perioda i organizovane poljoprivredne proizvodnje u ovom delu Stare planine.

Nažalost, sudbina ove zadruge prati sudbinu većine seoskih zadruga iz tog perioda, koje su se vremenom ugasile, ostavljajući iza sebe sećanja na zlatno doba i vredne ljude tog kraja.

Da je Osmakovo lagano nestajalo, govore i ovi podaci. Uznemirujući.

1948. - 1.168stanovnika 
1949. - 1.002 stanovnika
1950. - 809 stanovnika
1951.  -  357stanovnika
1952. -  292 stanovnika
1953. - 100 stanovnika
1954.   - 61 stanovnik

Kada sam u nedelju pre podne razgovarao sa dvojicom Osmakovaca, rekli su mi , da ih u selu nema više od 20-30!

---------------------------

Lutajući sokacima , uličicama u Osmakovu, popeo sam se skoro do najvišeg dela u selu. Tamo se pojavio moj domaćin, Jotka, nekada fudbaler Radničkog. Dejan Panajotović.

  Našli smo se tu u centru sela.

Stajali smo kod trafo stanice. Odmah dalje,  napuštene zgrade. Moj telefon je započeo da snima i zastao. Memorija.

 Sve dalje snimio sam njegovim telefonom.

 A šta sam sve snimio videćete.  Kako bi se ovde snašli reditelji filmova strave i užasa.

 Ili bolje, reporteri koji bi radili storiju o zaboravljenom selu.

Postoje trenuci kada čovek  sebi ne može da veruje, šta je video, čuo, doživeo! I odmah unutrašnkji nemir i dilema – da li je moguće da sve ovo, ovako, stoji i raspada se godinama.

  Svedoči o demografskom vrhuncu i strmoglavom padu. Depopulaciji! Tu na jednom od "ulaza" u Staru planinu.

--------------------------------------

Još dugo smo moj domaćin i ja stajali na kiši. Pričao mi je o selu u vremenu kada je kao dete počeo da trči za loptom, igrao se na osmakovskim livadama, išao u osnopvnu školu, baš tu u ovoj zgradi. Tu gde se čekao vruć hleb dok se miris iz vurnje osećao selom.

Otišao sam zaista snužden. Volim da obilazim upravo ovakva sela. Usamljena,  da razgovaram sa starinama i slušam njihova sećanja.

  Kiša je i dalje padala.

Reče mi jedan od ljudi, koji je s porodicom došao u selo obiđe i naravno napuni gepek!

Sve ostalo je tužno.  Nema nas više. E kada smo se okupljali leti...

--------------------------------

Žućko i ja smo pokisli stigli pred kuću posle jedan. Nekoliko sati provedenih u Osmakovu upamtićemo.  On po ulubljenom patosu, a ja po izgužvanoj duši i pocrnelim patikama od gareži.

Negde pred ručak, stigla mi je poruka. Javio se Dejan Panajotović, Jotka,.

Neso clan sam grupe Osmakovo svi hoce da se ovo istera do kraja da se otkrije pocinilac svi veruju da je ljudski faktor.Pozar je bio prosle godine i to ne mali ove godine pre otprilike 3 meseca i sada ovo.Ako mozes utici da se pokrene istraga ai i mi cemo da kontaktiramo policijsku upravu. Ono što smo pričali ispred Zadruge. Šaljem ti snimak.
Ovo je brdo Gološ  iznad sela. Na mnjemu se nalazi pet hratsova , zakonom zaštićena. Tu ljudi izlaze za ptraznik

Put do pet hrastova LINK

Na Veliki petak dolaze ljudi, rodom iz Osmakova. Izlazi se gore. Svi smo tada tamo!

Ništa neću dodati, nemam više snage!