Obećao sam!

Mejl koji je stigao samo je još više podstakao moju rešenost da krenem put Osmakova.

VAŠA PISMA: Vatra iznad sela Osmakovo odnela objekte, borovu šumu, vinograde... Da li će Gradska uprava reagovati?

 Nije blizu, dvadesetak kilometara.

Krenuo sam. Selo leži na padinama Stare planine, njen zapadni deo! Prosečna nadmorska visina 486 metara .

Sa magistralnog puta Pirot – Niš, skreće se desno. Najpre Vranište, a potom vijugav put uzbrdo. Kolovoz je krpljen, moj "žučko" se baš namučio.

Ha, kišu toliko čekamo, evo je sada, kada mi baš i nije potrebna. Ali dobro, idem...

Oblaci u daljini. Na jugu ne vidi se Belava, tamo desno Svrljiške planine, na severu čuveni Orljanski kamen. U dolini je Osmakovska, u Vraništu je zovu Vraništanska reka.

Nedelja, skoro da nisam sreo ljude. Po neko, obično su to Osmakovci koji su raseljeni. Porodica iz Pančeva se vraćala u svoj grad. Verujem da je gepek pun.

Sećam se da sam jednom dolazio u selo, ali dole, na ulazu. Ponovo se radilo o požaru.

Selo je svo u raskrsnicama.  Moj domaćin, Jotka, objašnjavao mi kako da prođem. Baš teško snaći se.

Pratio sam kolotrage vozila. Požar su gasili pripadnici vatrogasno-spasilačkog bataljona, DVD, došli u pomoć ekipe iz Niša, Zaječara, Leskovca, Prokuplja.

Meštani ne pamte da je ovako i na ovolikom prostoru gorelo. Uz to, nepristupačan teren prema prevoju Babina glava.

Vatrogasci su uz mnogo napora spasili da vatra ne "uđe" u selo. Izgorele su plevnje, još neki pomoćni objekti, ali i borova šuma, vinogradi, voćnjaci.

Na uzanom putu koji je vodio u brda, sreo sam dvojicu meštana. Pokisli,  traktor, prikolica, psi, lovačka puška.

Otišli su, nisam uspeo da saznam njihova imena, nisu me čuli. Nastavio sam. Tamo u daljini lovci, otvorili gepek, doručak na otvorenom. Nisu hteli da govore. Nastavio sam. Preda mnom sve izgorelo.  Miris gareži osećao se i dalje.

Krenuo sam nazad. U selu i dalje neki prividni mir. Ljudi su pretrpeli velike štete.  Za sada ih niko nije obišao.  Neki od naših sugrađana, rodom iz Osmakova, došli su za vikend. Automobili pred kapijom ili u dvorištu. Ono malo što sam ih video, neće da pričaju. Uznemireni. Dane su provodili ovde da podignu voćnjake, da zaseju, okopaju vinograde..

Lutao sam selom, ima novih kuća, neke su "stegnute", neko je napravio pravi dvorac. Osmakovo je nekada bilo bogato selo. Sećam se čuvenog Ljube Osmakovca i njegove zadruge Prvi maj. Kakav je to vredan čovek bio.

Malo sam lutao poprečnim uličicama, taman da osetim atmosferu, da potražim još nekoga.

Jotka se pojavio.

O razgovoru sa njim i svemu što sam snimio o ovom selu nekada, o ruševinama prošlosti i starim stablima na vrhu brda gde su se za Miholjdan okupljali.

O tome sutra.

Pokušaću da potražim informacije o mogućnostima da li ljudi koji su pretrpeli štetu požarom, mogu da nadoknade štetu.

Detalja ima različitih, ali kako!

Do sada, videli ste u razgovoru sa njima, niko nije došao da ih pita ni kako im je ni o kakvoj se šteti radi!