Mnogo toga smo ovih dana objavili. Sinoć sam napisao. Krov kuće porodice Mančić je samo jedan detalj, jedan primer, ispit za sve nas kada su nevolje ljudi u pitanju. Daleko bilo da se to dogodi... Uh, pomeri se s mesta!

    Danijel Mančiću, ocu troje dece, ne rade on i supruga, jedna je bebica, koji živi u sedam i po kvadrata, obećao sam da ću danas  pre podne doći. Naš princip je da sve ono o čemu pišemo i pokažemo i dokažemo, kako ne bi “išli nepotrebni repovi”. A dušebriznici, neki fejsbučari, novoformirana udruženja jedva čekaju. Ali, baš me briga.

  Da nije goreo krov i da Bojan Ilić i Slobi Stanković nisu juče bili u tih 7,5 kvadrata gde žive ne bi znali za još jednu sudbinu.

 Dogovorili sko. Pre deset sam kod njega.

   Danijel se nije javljao. Osećao sam se kao neki zalutali tudjinac koji “vršlja” po izgorelom krovu. Ali kada sam već prvi put došao, evo da vam pokažem kako to izgleda snimljeno mojim S 20!

  Danijel se nije javljao. Kasnije sam saznao. Supruga odvela devojčicu kod Deda Mraza u vrtić. Danijel ostao sam sa bebom koja je spavala. Nije hteo ili nije smeo da nam pokaže tu muku u 7,5 kvadrata. Tek, razumeo sam te, druže!

   Kada sam okretao “Žućka” tamo “na kraju sveta” iznad tog kraja navodne Dobrodolske ulice, samo šume i psi. Ko zna šta još. Pojavio se čovek. A potom i gospodja. Bila je to Emilija Mančić, žena koja me je zvala one večeri, tamo negde daleko, gde sam bio pobegao od svog života.

     Prošli smo pločom iznad koje više nema krova. Nema krova ni na radionici gde je radila. Emilija je dugo pričala. Pričala o mnogo čemu.

    Taj privatni život, te brojne porodice u ovom trenutku nije problem. To je problem koji će se rešiti, shvatio sam, kada se Danijel pokupi sa ženom i decom i negde ode. Ako su mogli Danica Gogov i Predrag Krstović da dobiju kuću na selu, zašto ne bi i oni, kada već žele da rade poljoprivredu.

 Ali ni to nije tema za danas!

    Danas je važno ono što će se oko dva desiti kada Zoran Unimetal, pošalje  gradju da se podigne krov ove kuće.

    Sve ostalo, ako ima još dobrih ljudi, valjda će se dogoditi.

No, o tome neću!

Hvala svima koji su pomogli. Naša misija pomoći porodici Mančić, što se požara tiče, je završena.

  Nabrojaću humane još jednom, onako kako sam ih zvao.

Kosta Rangelov,

Piksi,

Boban Tolić,

Slaviša Svilarov,

Zoran Unimetal,

Zoran Đorđević Distribucija,

Bojan Pešić,

Slobodan Rančić

 Boža Kubik trans.

To su jedini humani ljudi.