U poslednje vreme nekako često idem prema Prisjanu. Nije bilo odlaska da nisam zastao na onoj visoravni gde je neko, obično kažem "naučnik", smislio da tu treba svo tkzv.kabasto smeće, šut ,odlagati (lepa reč,- odlagati) ja kažem bacati besomučno!

 Preksinoć sam krenuo ka Prisjanu, gorelo je na oko 200 hektara, pokušao sam da se nekim šumskim putem približim lokaciji gde je gorelo.

Nisam uspeo. Loš put, ,,žućko", je počeo da negoduje, kamenje , ej…

U povratku, ponovo sam zastao kod deponije.

 Kako divan pogled. Grad kao na dlanu.

Tamo prema Babušnici, poslednji zraci sunca, kakva kontrast.

Odlučio sam da još jednom pošaljem poruku, pitam, zatražim da neko reaguje. Pirot sada ima tri deponije. Blago nama. Dve da li su divlje ili planirane i ova, naša Regionalna deponija, gradjena po evropskim normativima.

 Šta reći, a ne negodovati, biti blagonaklon, kako to čine brojni stihoklepci u  tkzv. medijima?!

U to se manje razumem, ali ova plastika, mnogo toga što je tamo bačeno se vremenom razgradjuje. Traži svoj put, ulazi u zemjlu, nalazi vodu, voda nastavlja da silazi u plodnu kotlonu…

 Ako sam u pravu!

Dalje, ružno brate, smrad, razleće se sve i svašta kada dune vetar, svuda je po ,,šumama i gorama" u okolini.

Prošli put mi je palo na um!

Ideja! Ajde neka neko od ovih ,,parajlija" ma ko bio, napravi projekat, uzme ovo i napravi – Vidikovac. Restoran, još neke prateće objekte. Baš bi bilo lepo…

Eto, toliko za danas o ovoj prirodnoj rugobi. Ako nisam u pravu, onda ništa. Nastavite samo da trpate, kao na onoj bivšoj dilvljoj deponiji , zbog koje iskriviše Nišavu.

 Ceca Lukić, moja drugarica, novinarčina, vlasnica onog čuvenog Portala Peščanik ima lajtmotiv koji mnogo kazuje!

 Ako vam je dobro onda – ništa!

 I ja se slažem.

 Ako vam ono ne smeta, onda ništa!

 Trpajte i dalje !