Srbija danas obeležava Sretenje - Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak, ali i na isti dan 1835. godine kada je proglašen prvi srpski Ustav.

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.

Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.

Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.

Srbija danas slavi svoj veliki i važan dan, Dan državnosti odajući počast svojim slavnim precima, sećajući se njihovih dela i pokazujući koliko je vredno živeti i boriti se.

Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine.

Danas je i hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Praznik je ustanovljen u najstarijem dobu hrišćanstva, ali je počeo da se svečano proslavlja tek u doba cara Justinijana, 541-542.godine.

Po narodnom verovanju, od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, otuda i izraz “Sretenje – Obretenje”. Kažu da od ovoga dana zima više nije kao pre toga. Medved izlazi i gleda niz sunce, pa ako vidi svoju senku vraća se u svoju jazbinu jer će zima trajati još šest nedelja, a ako svoju senku ne vidi vraća se u šumu da traži hranu.