Jučerašnja tradicionalna prednovogodišnja svečanost bila je više od "Media day", kako su je organizatori nazvali.

    To vreme u Hali Kej bilo je u znaku sporta, košarke, dečije radosti, pripadnosti jednoj igri, koja će ih uzeti, sigurni smo i voditi ih kroz detinjstvo i mladost na način kako to zaista može da bude najlepše.

  Ciljevi su potpuo jasni, dokazani kroz vreme. Dovesti decu da se bave sportom, da ostave kompjutere, mobilne telefone, igrice i da svoju radoznalost pronadju u potpuno drugačijoj igrački.

 Zove se lopta!

  Juče smo prvi deo naše priče pokloniili deci i njihovim učiteljima, trenerima.

   Danas je nedelja, dan posle i dobra prilika da o sportu, o ovoj igri i svemu što se čini u ovom gradu da deca budu zdrava, da govore ljudi koji stvaraju uslove, sportisti koji su idoli dece, ljudi koji stvaraju uslove i podižu uslove na viši nivo!

 Vladan Vasić, gradonačelnik. Ruku na srce, Pirot je i zaista jedan od gradova u Srbiji koji je učinio prvi korak, uradio sve ono što je bilo bitno, da naprosto deca imaju gde da se raduju, da svoj talenat kroz godine podignu do snova koje sada samo sanjaju.

 Zoran Nikolić je uspešni direktor jednog javnog preduzeća, koji pokazuje onu, često pominjanu korporativnu odgvornost.

 Zoan Nikolić, medjutim, svojim primerom pokazuje kako treba predvoditi sve one koji su spremni da rade za dobro mladog sveta. Bio je predsednik Radničkog, sada je i uz Košarkaški klub Pirot.

 Nenad Djordjević je sav od sporta. Nekada uspešan karatista, takmičar sa titulama, u vreme studentskiih dana u Beogradu, potom trener roditelj Urošu Mijalkoviću, svetski vrednom karatisti, a već nekoliko godina direktor Sportskog centra, predvodika svega što može sportu da pruži uslove, dušu, podstrek.

Razgovarali smo s prekidima, jer su u toku bila fotografisanja ekipa.

    Bojan Randjelović, gradski funkcioner, novi je predsednik KK Pirot. Počeo je dobro, organizacija rada u Klubu je okrenuta  stručnijem radu sa mladjima, a prvi tim, kao predvodnik, postiže dobre rezultate.

      U klubovima koji nastoje da napreduju u svim segmentima, rezultati prvog tima su izuzetno bitni.

Zoran Milovanović, trener našeg tima, nastoji da spoji pobede u takmičenju, ali i otvara prostor mladjima da zaigraju u prvom timu.

 Košarkaši prvog tima, svesni su svega. Postaju idoli deci, ali, ujedno i spremni da prvi tim i zaista bude predvodnik, primer u Klubu.

Nikola Mirčić, visoki centar, nedavno je stigao u Pirot. Oduševljen je ovim danom, sećajući se vremena kada je i on počinjao da igra košarku.

…………………………………………………………………………………………………………………

   I na kraju jedna priča, posebna, zanimljiva naravno. Igrati košarku, doći u neki drugi grad i tu ostati. Tu divnu sudbinu već su osetili najpre Lazar Rašić, potom Nikola Djonlić, poslednji Dušan Filipović. Da sve bude još lepše, na dobrom putu su i još neki.

   Dušan Filipović, kapiten, košarkaš i čovek za primer, drugarima, ali i deci. Ovo je priča iz dva ugla.

    E sad ona druga, da li i lepša, ili jednako lepša strana?

  Irena Filipović je supruga Dušana Filipovića, Piroćanka. Već imaju i ćerkicu. Kako ona doživljava njihov život? Utakmice, porazi, pobede. Ali i ono, što ljude razlikije, kakav je kapiten, odličan sportista, suprug, domaćin, privatno čovek.

 …………………………………………………………………………………………………………….

 Eto ovo je drugi deo priče o sportu. O košarci, o deci koja su zagrlila loptu i sanjaju da jednog dana budu Dule, Džoni, Stepa, Miloš…

   Bila je ovo i priča o ljudima koji daju sebe da sport živi. Da čine mnogo da se deca vaspitavaju i idu pravim putem.

  I konačno, sportska priča završava se ljubavlju.

 Irena i Dušan Filipović i njihova mala devojčica, su pravi primer, kojim putem treba ići u životu!

 Jedno je sigurno, dečice, upamtite, sportisti su divni ljudi!