Nastavljajući radove na projektima u okviru Konkursa za projektno finansiranje koji raspisuje Grad Pirot, u ponedeljak, 2. maja, naša ekipa krenula je na put za koji su nam svi rekli da se retko ide.

 Ili nikako!

 Berovica.

Znate gde je, verujem!?

Pirot-Prisjan-Kamik-Berovica.

Dužina 17 kilometara.

 Do Prisjana "onako" što bi rekli ima asfalta i nije tako loše.

Od Prisjana do Kamika put loš, teško, ali se ide.

E, od Kamika do Berovice baš NIKAKO!

Moj novi prijatelj Steva Ignjatović, koga sam dobro upoznao pre desetak dana u Kamiku , prihvatio je svojim džipom,  da nas poveze.

 Stefan Ćirić, novi član našeg pobedničkog tima koji se zove Pirot Plus online, kako sam već napisao dokazani velemajstor kamere pokušao je da sedi napred kako bi mogao da snimi detalje. I ne samo to, već i da po svojoj režiji povremeno istrči iz vozila.

To je izgledalo u najkraćem ovako:

...................................................................................................

Putujući, ili bolje probijajući se putem kojim se ustvari – ne ide (idu samo hrabri) zastali smo na imanju Svete Ignjatovića i njegovog sina.

(O tome ću poseban post)

Vraćam se Berovici. Emisija je sada u "proizvodnji", u Stefanovim rukama.

Najavu do sada nisam pisao ni za jedno selo. Za ovo hoću jer Berovica, Sinja Glava, Cerev Del, Pasjač, Zaskovci, Vojnegovac, da ne nabrajam dalje šalju poruku koju ćemo shvatiti onda kada nam bude najteže.

  Mala digresija ! Neću temu koju imam da otvaram do kraja.

 Samo ovo. Kada se dogodio kovid, ljudi su razumeli da postoje Topli Do, Dojkinci, Tupavica, Pakleštica, Rsovci… Mesta, kreveta nije bilo

Bojim se, samo jednu rečenicu ću vama kazati i tu ću stati.  Tek ćemo o tome pričati.

   Ne želim da slutim. Prihvatam da me proglasite kakvim hoćete .

   Ako čitate  novine, tvitere, gledate televiziju, pratite portale, saznali ste ili ćete saznati da je Evropa u strahu.

 Nema hrane. Rusija i Ukrajina su zatvorene…

 I ponovo ću stati.

 Srbija ima nešto što može da ponudi. Brašno, pšenica.

 Ovaj naš kraj, koji sam ajde da kažem 80 posto obišao, je pravo bogatstvo.

 Berovica, Sinja Glava, Cerev Del, Pasjač, Zaskovci, Vojnegovac… okolina , kriju u sebi pravo bogatstvo hrane, uslove za krupnu i sitnu stoku, šume, vodu…

  I konstatacija, kada napravimo puteve, i otvorimo vrata svima onima koji žele da se vrate,  mi nećemo ostati gladni.

   Ovo je samo naznaka.

     A sad idem u Krupac da vam pokažem dobar primer.

 Služiće svima. I onima koji misle da će Pirot biti sajamski grad, ali i svima koje sam upoznao koji samo zbog puta , ajde  negde i prodavnice i autobusa, ne mogu u rodni kraj.

 Upamtite ovo !

   A kada za neki dan pokažemo Berovicu  shvatićete da neki novci koji odoše ili idu za sajamske i druge gradove i prostore sa binom za zabavu, mogu da itekako pomognu da se do Berovice, Sinje Glave, Pasjača ne ide samo džipovima, džemsovima, traktorima, već, za 15-20 minuta asfaltnim putem od grada.

 Za sada toliko

 Pogledajte USKORO  film, seriju, dokumentarac o Bespuću do kuće!