Andrija Raković, student treće godine žurnalistike: "45, pa opet...!"
Kada si pre dve nedelje proslavio svoj 75. rođendan, više smo pričali o ovom jubileju koji će se baš danas desiti. Koliko si samo iščekivao ovaj "novinarski rođendan", toliko je onaj obični ostao nezapažen. A, to je čak i najmanji, mada vrlo jasan, pokazatelj da ti je novinarstvo život.
Usadio si mi ljubav prema našem zanatu prirodno, bez ikakvog pritiska. Svaka tvoja reč je o tome dragocena. Svaka od tvojih učestalih životnih priča, zapravo, bila je kao iz filma.
Sada, kada sam na fakultetu koji sam upisao baš zbog tebe, slušam profesore koji su bili novinari. Batalili posao iz različitih razloga, ali spajaju ih dva - nezadovoljstvo i pritisak. A ja kući imam Neška, "profesora" koji 45 godina ustaje iz kreveta sa istim žarom, spreman da istinu još jednom iznese na videlo.
Tek tad sam shvatio da sam kod tebe odavno na predavanjima. Jedino što mogu da kažem je da sam bio redovan!
Dragi moj Neško, priznajem da nekad nije lako biti pored tebe, ali je neuporedivo teže kad nisi uz mene. Previše je razloga zbog kojih mi nisi samo "običan" deda - ti si moj životni učitelj, neko bez kog nekada nisam ustajao ukoliko te ne čujem na Radiju. Zato sam ponosan kad si ti ponosiš mnome.
A najponosniji sam kada čujem da je u Pirotu jedan jedini - Neša Paun. Voleli ga ili ne, sastavni je deo našeg grada. Cela naša porodica nosi tvoje veliko breme. Sve ono što si iz najbolje namere dao ovom gradu neko će, najblaže rečeno, ceniti pre ili kasnije.
Ali, ono što je i meni i tebi trenutno najbitnije jeste da ostaneš zdrav. Međutim, tvoje "zdravlje" je mikrofon, teren, Kamera ne miruje, Lavirint, Dunav Sportofon, Ličnosti i sportiste godine, Paunov memorijal, Presing, Radnički... previše bi bilo da ispišem sve što si za ovih 45 godina uradio da bi, pre svega, ostao zdrav. Ti si redak primer čoveka kome su novinarstvo i manifestacije toliko utkane u srce, da bez njih ne može.
Teško će mi biti da izađem iz tvoje senke. Možda i nemoguće, jer nikada neću moći da imam ni polovinu tvoje energije i želje za borbom. Beskompromisnom, uvek i svuda, sa svima koji su ti na putu. Ne mogu da ti obećam da ću biti kao ti, a nije jer to neću...
Ipak, mogu da ti obećam da ću se potruditi da te u Radiju ostavim da proslaviš barem zlatnu svadbu sa profesijom koja te je toliko opila. O tome bih mogao da se pitam samo ukoliko mi budeš poverio ključeve medija koje ti život znače.
Do tad, samo da znaš da si neponovljiv.
Tvoj Andrija
